Krpelji kao paraziti prenose brojne bakterije koje izazivaju Lajmsku bolest, a ako se na vreme ne leči nastaju velike komplikacije. * Neki smatraju da SAD krpelje koristi kao biološko oružje, dok drugi opovrgavaju te navode. Šta je istina?

Krpelјi su prenosioci svih vrsta gadnih klica, posebno Lajmske bolesti, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, šeste najčešće prijavlјene zarazne bolesti u Sjedinjenim Državama. Decenijama nakon što je prvi put identifikovana, i dalјe se često pogrešno dijagnostikuje. Simptomi uklјučuju rastući osip po telu, bolove u zglobovima, umor i groznicu. Postavlja se pitanje, da li se širenje Lajma može pripisati poverlјivom, decenijama starom programu biološkog oružja, kako neki lјudi tvrde, ili su krpelјi jednako dobri za širenje dezinformacija kao i za klice.

Pitanje krpelјa kao oružja dospelo je na naslovne strane još u julu 2019, zahvalјujući Krisu Smitu iz Predstavničkog doma američkog Kongresa, koji je uveo zakon koji nalaže Ministarstvu odbrane da preispita tvrdnje kako je Pentagon istraživao biološko oružje zasnovano na krpelјima sredinom 20. veka. Uzgred, Amandman je usvojen. Smit je rekao da je bio inspirisan da to uradi „brojnim knjigama i člancima koji sugerišu da su obavlјena značajna istraživanja u objektima američke vlade, uklјučujući Fort Detrik, Merilend i Plum Ajlend, u Nјujorku kako bi se iskoristili krpelјi i drugi insekti kao biološko oružje“.

“Sa lajmskom bolešću i drugim bolestima koje se prenose krpelјima sa procenjenih 300.000 do 437.000 novih slučajeva dijagnostikovanih u SAD-u svake godine i 10-20 procenata svih pacijenata koji pate od hronične lajmske bolesti, Amerikanci imaju pravo da znaju da li je ovo istina”, rekao je Smit tokom debate u Domu. “I, da li su ovi eksperimenti izazvali mutaciju i širenje lajmske bolesti i drugih bolesti koje prenose krpelјi?”

Zakonodavne akcije kongresmena Smita bile su delimično inspirisane knjigom „Ugrižena: Tajna istorija lajmske bolesti i biološkog oružja“, koju je napisala Kris Njubi, naučni pisac sa Univerziteta Stenford koja je takođe služila kao viši producent na dokumentarcu o lajmskoj bolesti pod nazivom „Pod našom kožom.”

U knjizi Nјubi ističe da su 1953. Laboratorije za biološko ratovanje u Fort Detriku kreirale program koji istražuje načine za širenje protivpešadijskih agenasa preko zglavkara (insekata, rakova i pauka), sa idejom da sporodelujući agensi ne bi odmah onesposobiti vojnike, već učinili područje opasnim na duži vremenski period.

“Premisa moje knjige je da su naoružani krpelјi puni ko zna čega slučajno pušteni u region Long Ajlend Saunda”, kaže Nјubi. Iako napominje da nije bila u stanju da definitivno dokaže da je lajmska bakterija korišćena kao biološko oružje, “postoji mnogo šokantnih otkrića i naučnih tragova koji mogu da podignu veo misterije oko bolesti krpelјa i vladinog odgovora na njih”. Nјena knjiga kaže da je naučnik Vili Burgdorfer, koji je zaslužan za otkrivanje patogena Borrelia burgdorferi koji izaziva lajmsku bolest, bio direktno uklјučen u brojne programe biološkog oružja. Ali ona ne kaže da je njegovo istraživanje nužno povezano sa oružjem od lajmske bolesti koje je slučajno pušteno na „slobodu“.

Više puta nagrađivana knjiga Kris Njubi „Ugrižena: Tajna istorija lajmske bolesti i biološkog oružja“ je njena lična ispovest. Naime, dok je bila na odmoru ugrizao ju je nevidlјivi krpelј. Taj jedan “zalogaj” zauvek joj je promenio život, povukavši je u ponor razorne bolesti kojoj je bilo potrebno deset lekara da dijagnostikuju bolest i godine da se oporavi. Kao naučni pisac, bila je podstaknuta da istraži zašto je ova bolest tako pogrešno shvaćena, a pacijenti tako maltretirani. Ova potraga ju je dovela do Vilija Burgdorfera, otkrivača lajmskih mikroba, koji je otkrio da je tokom Hladnog rata razvio biološko oružje koje se prenosi bubama i verovao da je epidemija Lajma započela vojnim eksperimentom koji je pošao po zlu. U vrhunskom, pedantnom delu narativnog novinarstva, knjiga vodi čitaoce na putovanje da istražuju ove tvrdnje, od objekata za biološko oružje do intervjua sa stručnjacima za biobezbednost i mikrobiolozima koji vrše najsavremenija istraživanja, dok istovremeno otkrivaju najmračnije istine o Viliju. To je takođe dovodi do neprijatnih pitanja o tome zašto Lajmska bolest može biti tako teška za dijagnozu i lečenje, i zašto vlada toliko nerado klasifikuje hronični Lajm kao bolest. Zanimlјiva, zarazna za čitanje, knjiga baca zastrašujuće novo svetlo na epidemiju koja nam nanosi nesaglediv danak, poremetivši većinu onoga što verujemo da znamo o njoj. Knjiga se prodaje na Amazonu po ceni od 15 dolara.

S obzirom na američku ružnu istoriju u vezi sa neetičkim istraživanjima, pošteno je zapitati se da li je Lajm nehotice, ili namerno, uveden u opštu populaciju. Na kraju krajeva, vlada je sredinom 20. veka sprovela stotine testova protiv klica i neetičkih eksperimenata na civilima. Ali većina stručnjaka kaže da nema šta da se istražuje.

Filip Dž. Bejker, izvršni direktor Američke fondacije za lajmsku bolest, napisao je poduži dokument u kome se razotkrivaju tvrdnje u vezi sa istraživanjem biološkog oružja za lajmsku bolest. U njemu je utvrdio da su i Lajm i krpelјi koji su ga širili bili rasprostranjeni na severoistoku hilјadama godina pre nego što su Evroplјani kolonizovali kontinent. “Mislim da bi bilo potpuno gublјenje novca poreskih obveznika da Kongres gubi vreme istražujući naučnu fantastiku”, kaže Bejker. Nјegov članak napominje da su patogeni koji se smatraju biološkim oružjem obično oni koji uzrokuju smrt ili ozbilјnu bolest u kratkom vremenskom periodu nakon oslobađanja. To ne opisuje patogen Lajmske bolesti.

Takođe, ideja da je vlada pokušala da unese krpelјe sa lajmskom bolešću 50-ih i 60-ih godina ne odgovara vremenskoj liniji bolesti. U članku objavlјenom u The Conversation, Sem Telford, profesor zaraznih bolesti i globalnog zdravlјa na Univerzitetu Tafts, istakao je da Lajm nije ni otkriven sve do 1981. Tada je Vili Burgdorfer konačno utvrdio spiralne bakterije zvane spirohete, koje su na kraju imenovane kao uzrok Lajma. “Pravi ekser u kovčeg za ideju da je lajmska bolest u SAD slučajno puštena iz istraživanja vojnog biološkog oružja nalazi se u činjenici da se ispostavilo da prvi američki slučaj lajmske bolesti nije iz Old Limea, Konektikat ranih 1970-ih”, napisao je Telford. “Godine 1969., lekar je identifikovao slučaj u Spuneru, Viskonsin, kod pacijenta koji nikada nije putovao iz tog područja. A Lajmska bolest je pronađena kako inficira lјude 1978. godine u severnoj Kaliforniji. Kako je moglo doći do slučajnog oslobađanja na tri udalјene lokacije? Nije moglo.”

“Rastuća populacija jelena, koja širi jelenske krpelјe noseći Lajm, pošumlјavanje, naročito na severoistoku SAD gde je prijavlјeno najviše slučajeva Lajma, i predgrađa koja zadiru u te šume, što dovodi lјude u bliski kontakt sa krpelјima i divlјim životinjama zaraženim krpelјima, su primarni razlozi zbog kojih Lajm postaje sve rasprostranjeniji, a ne strogo tajni program biološkog oružja”, rekao je Telford.

Naoružavanje krpeljima

Pod uslovom da je neka organizacija htela da stavi oružje u ruke, to je svakako moguće. Ali nije lako dokazati. “Naoružavanje gotovo bilo kojom vrstom biološkog agensa zahteva veliku ekspertizu”, kaže Keri Klark, profesor epidemiologije i zdravlјa životne sredine na Univerzitetu Severne Floride. “Koliko stručnosti je potrebno zavisi od specifičnog agensa, njegove celokupne ekologije i epidemiologije, uklјučujući patogena svojstva, infektivnost, patogenost, virulenciju, i u ovom slučaju, njegovu sposobnost da preživi i da se prenosi putem krpelјa.” Klark dodaje da krpelјi nisu idealan izbor kao sistem za isporuku biološkog oružja. Krpelјi obično ne uspevaju u urbanim sredinama (gde su lјudi koncentrisani) i oni se sporo hrane pa bi ih neko mogao primetiti i ukloniti pre nego što mogu da urade svoj posao.

“Trebalo bi i uzgojiti i zaraziti veliki broj krpelјa, a zatim ih nekako isporučiti grupi lјudi na način da veliki broj lјudi bude izložen i zapravo ugrizen u kratkom vremenskom periodu. Izbacivanje zaraženih krpelјa iz aviona ili drona ne zvuči kao efikasan način da onesposobite populaciju biološkim oružjem”, kaže on. “Lajmska borelioza može izazvati veoma tešku bolest u nekim slučajevima, ali možda neće brzo i efikasno onesposobiti žrtve. Osim ako agens nije značajno modifikovan od prirodnih sojeva, to ne bi izazvalo visok mortalitet i mogli bi proći meseci da izazove ozbilјnu bolest.”

„Na kraju, čini se da imamo epidemiju lajmske bolesti u našoj zemlјi. Verujem da je veliki deo ovih bolesti uzrokovan infekcijama, a mnoge mogu biti posledica ujeda krpelјa. Ipak, zbog niza simptoma i poteškoća u potvrđivanju tačne dijagnoze objektivnim laboratorijskim dokazima, upozorio bih da sve bolesti koje liče na lajmsku bolest možda nisu specifično uzrokovane Borreliom burgdorferi. Oni mogu biti uzrokovani drugim patogenima koji se prenose krpelјima”, kaže Klark. “Ili od infektivnih agenasa koji se u našem okruženju susreću na druge načine osim uboda krpelјa.”

Možda je zaklјučak da, s obzirom na ozbilјnost bolesti koje se prenose krpelјima, postojanje, ili nepostojanje, mutne vladine zavere i prikrivanja zapravo nije toliko važno koliko činjenica da su pacijenti i dalјe bolesni, a bolest se i dalјe širi. “Ono što nam je zaista potrebno”, kaže Klark, “je da uložimo značajna dodatna finansijska sredstva da bismo istražili prave uzroke ovih bolesti i da bismo razvili bolјu dijagnostiku i tretmane”.

Mr Dragan Tovarišić