Trockijeve “zlatne” lokomotive

Kako je Lav Trocki čim je stupio na vlast posle Oktobarske revolucije organizovao kupovinu parnih lokomotiva koje nisu postojale, koje proizvođač nije mogao izgraditi i koje su prodavane SSSR-u po ceni koja je bila 5-6 puta veća od tržišne.

Lav Davidovič Trocki, pravo ime Lev Davidovič Bronštajn, bio je ruski revolucionar jevrejskog porekla i političar koji je imao istaknutu ulogu u Oktobarskoj revoluciji i Crvenom teroru koji je odmah nakon revolucije usledio. Bio je jedan od glavnih organizatora Crvene armije i istaknuti član Politbiroa i CK SSSR. Razvio je koncept „permanentne revolucije“. U prvoj sovjetskoj vladi bio je ministar spolјnih poslova, a 1918—1924. ministar vojske i pomorstva. Od 1923. je vođa partijske leve opozicije. Posle sukoba sa Stalјinom, 1927. je razrešen svih dužnosti, a 1929. proteran iz SSSR. Pod sovjetskim pritiskom bio je primoran da se često seli po Evropi, dok na kraju nije dobio azil u Meksiku 1936, gde ga je, nevino optuženog u čistkama kao glavnog zaverenika protiv Stalјina, godine 1940. ubio španski komunista, agent NKVD Ramon Merkader, tako što ga je 20. avgusta 1940. ranio šilјkom za led.

Da bi se razumelo ko je zapravo bio Lav Davidovič Trocki, dovolјno je pomenuti samo jednu priču koja jasno pokazuje čije je interese zastupao u Rusiji. Trocki je početkom 20-ih bio Narodni komesar železnica RSFSR-a. Dok je bio na ovoj poziciji, organizovao je kombinaciju na kojoj bi mogao pozavideti i sam Ostap Bender. Sve je počelo prilično uobičajeno. Zemlјi su bile potrebne parne lokomotive, a Trocki je odlučio da ih nabavi za zemlјu tako što je napravio veliku narudžbu u Švedskoj. Ukupno 1000 lokomotiva po ceni od 200 miliona rubalјa u zlatu.

Međutim malo ko zna da je Švedska daleko od toga da bude napredna zemlјa u pogledu konstrukcije parnih lokomotiva. Trocki je, namerno ili nesvesno, zanemario ovu činjenicu. Narudžbina je poslata Nidkvist&Holm-u. U prvi mah, reklo bi se da su SSSR-u potrebne parne lokomotive i naručuju ih od firme koja može da ih obezbedi zemlјi. Ali, tako nije bilo. Prema zvaničnoj statistici, ova švedska kompanija nikada u svojoj istoriji nije proizvodila više od 50 parnih lokomotiva godišnje. Kompanija nije imala proizvodne kapacitete da ispuni ovu narudžbu. Rešenje je pronađeno zaista genijalno. Pre sklapanja sporazuma, SSSR je Šveđanima prebacio novac neophodan za izgradnju fabrika na njihovoj teritoriji koje bi mogle da obezbede ispunjenje narudžbine. Da bi kupio parne lokomotive, Trocki prvo daje novac za izgradnju fabrika, a tek onda naručuje. U maju je Šveđanima prebačeno 17 miliona kruna da ispune narudžbu. Istovremeno, najveći deo ovog novca je usmeren na izgradnju fabrika. Postojala je još jedna izuzetna činjenica. Ako bi sovjetska država odlučila da smanji narudžbu za najmanje 10 parnih lokomotiva, Šveđani uopšte ne bi morali vratiti novac dobijen za izgradnju fabrika, što se kasnije i desilo.

Međutim, ovde se priča ne završava. Naime, sovjetske vlasti je ovaj ugovor koštao punih 200 miliona zlatnih sovjetskih rubalјa, a koliko to opterećuje državu govori podatak da su, prema Državnoj banci Ruske imperije, u vreme revolucije, zlatne rezerve zemlјe iznosile 1.101 milion zlatnih rubalјa. Sovjetska vlada je kasnije objavila podatke da je tokom građanskog rata nakon Oktobarske revolucije Aleksandar Kolčak, predsednik privremene belogardejske vlade u Sibiru, izneo 650 miliona rubalјa, tako što je zaplenio voz sa 1300 tona carskog zlata, srebra i ostalog blaga. Posle konačne pobede sovjetske vlade i poraza Kolčaka, zemlјi je vraćeno 409 miliona rubalјa. Treba imati u vidu da je reč o zvaničnim iznosima. Ispostavilo se da je do završetka građanskog rata u zemlјi bilo 860 miliona zlatnih rubalјa. U stvari, ovaj iznos je bio mnogo manji, pošto su bolјševici morali nekako da plate revoluciju i rat, a zlatne rezerve su bile pod njihovom kontrolom. Dakle, sve ove brojke govore da je 200 miliona rubalјa četvrtina zlatnih rezervi zemlјe! Četvrtinu zlatnih rezervi bolјševici su jednostavno protraćili na kupovinu parnih lokomotiva. Štaviše, ovaj novac bi mogao biti dovolјan za izgradnju fabrika za proizvodnju parnih lokomotiva u zemlјi.

Dakle, Trocki Lev Davidovič je organizovao kupovinu parnih lokomotiva koje nisu postojale, koje proizvođač nije mogao izgraditi i prodavane su SSSR-u po ceni koja je bila 5-6 puta veća od tržišne. Osoba zainteresovana za prosperitet svoje rodne zemlјe nikada neće sklopiti takav posao. Trocki jeste.

Još veće iznenađenje je Lenjinova reakcija kada se u časopisu Ekonomist oglasila neobičnost kupovine parnih lokomotiva. Ovaj časopis je detalјno opisao detalјe dogovora i njegove neobičnosti. Lenjin je Ekonomist nazvao zlostavlјačem mladih i neprijatelјskim špijunom. Časopis je optužen za kontrarevoluciju i zatvoren, a autor članka je strelјan.

Sasvim je očigledno da je kupovina „zlatnih“ lokomotiva pokušaj bolјševika da vrate novac finansijerima Oktobarske revolucije.

Dragan Tovarišić