Najveće jezero na svetu, dužine kao od Subotice do Vranja, krije mnogobrojne tajne, ali i fantastičnu lepotu tokom bilo kog godišnjeg doba

Sibirsko Bajkalsko jezero nije obično jezero. Širine 78,8 kilometara i 635 kilometara dužine, to je najveće slatkovodno jezero na svetu. I, sa istorijom koja datira 25 miliona godina unazad, ujedno je i najstarije na Zemlјi. Ali veličina i starost nisu jedine stvari koje ovo jezero čine posebnim.

Bajkalsko jezero je takođe dom za više od 3.700 različitih životinjskih vrsta, od kojih se mnoge nalaze samo u regionu Bajkala. Zato se Bajkalsko jezero često smatra „Galapagosom Rusije“.

Bajkalsko jezero ima svoju verziju čudovišta iz Loh Nesa poznatog kao „Lusud-Kan“. Opisuje se kao „džinovska jesetra sa istaknutom njuškom i oklopom duž leđa“. Istorija čudovišta seže vekovima unazad, sa drevnim rezbarijama koje prikazuju zastrašujuće stvorenje.

Zbog svoje lepote, misterioznosti i starosti Bahjaksko jezero je pod zaštitom Uneskove svetske baštine.

Geološki fenomen

Bajkalsko jezero se nalazi na jugu Rusije, blizu granice sa Mongolijom. Nјegova dubina od 1.615 metara čini ga najdublјim jezerom na svetu. Drugo po dubini jezero, jezero Tanganjika u istočnoj Africi, duboko je 1.435,6 metara, dok je Kratersko jezero, najdublјe jezero u SAD, duboko „svega“ 579 metara.

Veličina Bajkalskog jezera od 31.597 kvadratnih kilometara čini ga i najvećim jezerom na Zemlјi. Pretpostavka je da se pre oko 25 miliona godina, Bajkalsko jezero formiralo kroz potrese i pomeranja Zemlјine kore. Međutim, to nije bilo Bajkalsko jezero kakvog ga sada poznajemo. Stručnjaci veruju da se radi o nizu jezera, sličnih Velikim jezerima u SAD. Iako naučnici nisu sigurni kako je Bajkalsko jezero prešlo od mnogih manjih jezera do ovako velikog kakvo je danas, oni imaju teorije da se radi o potonuću zemlјe, eroziji, zemlјotresima, povećanju vode zbog toplјenja glečera – iako je verovatno mešavina ovih faktora i još mnogo toga.

Objedinjujuća promena dogodila se verovatno u pliocenskoj epohi (pre oko 5,3 do 2,5 miliona godina), ali ovo jezero jedva da je završilo da raste. Svake godine se širi brzinom od 2 centimetra. Pri ovoj brzini, neki naučnici veruju da je Bajkalsko jezero zapravo okean u nastajanju.

Od 27 ostrva Bajkalskog jezera, najveće je Olhon, na 725 kvadratnih kilometara. Olhon ima svoje jezero, planine i populaciju od 1.500 stanovnika. Meštani su se priklјučili na struju preko podvodnog kabla 2005. godine, a ubrzo nakon toga bili su povezani na internet.

Veličanstvena flora i fauna

Neki Bajkalsko jezero nazivaju „Galapagosom Rusije“ ne samo zato što ima impresivan niz od skoro 4.000 vrsta, već i zato što se 80 odsto tih životinja ne nalazi nigde drugde u svetu. Jedan od razloga za jedinstveni biodiverzitet Bajkalskog jezera je niz hidrotermalnih otvora, koji se obično nalaze u okeanima, ali Bajkalsko jezero je jedino slatkovodno jezero za koje se zna da ih ima. Ovi hidrotermalni otvori funkcionišu tako što hladna jezerska voda kroz otvore ulazi u pukotine u Zemlјinoj kori, a kada voda naiđe na magmu, ona se zagreva i vraća nazad, ponovo izranjajući na površinu sa mineralima i povećanom toplotom. Ovi bogati minerali su razlog za neke od najneobičnijih vrsta Bajkalskog jezera, uklјučujući bajkalsku ribu omul, bajkalsku ulјanu ribu i zvezdu jezera: vrstu foke Nerpa. Kao i Bajkalsko jezero, Nerpa foka je sama po sebi prirodni fenomen. To je jedina isklјučivo slatkovodna vrsta foka na svetu, a njena evolucija, s obzirom da se druge foke nalaze u okeanu, je misteriozna. Neki naučnici veruju da su stigle preko praistorijske reke sa Arktika.

Osim foka i riba, druge uobičajene životinje koje se nalaze u šumama i planinama koje okružuju Bajkalsko jezero su medvedi, losovi, irvasi, risovi, divlјe svinje i, naravno, „Zmaj vodeni gospodar“ u jezeru.

Meštani

Bajkalsko jezero je više od prirodnog čuda ili utočišta divlјih životinja. Za oko 100.000 stalnih stanovnika, to je dom. Stanovništvo obuhvata više etničkih grupa: Burjati (najveći autohtoni narod Sibira), Evenki i Rusi. Nјihova glavna zanimanja su šumarstvo, polјoprivreda, ribarstvo, lov i turizam. Kako avanturistički i off-grid turizam raste, ovaj drugi je posebno u porastu.

Prema JuroNjuzu (EuroNews), oblast Bajkala poseti oko 30.000 posetilaca godišnje. Karen Džao, lokalni stručnjak i menadžer proizvoda Intrepid Travel za Severnu i Centralnu Aziju, kaže da postoji nekoliko načina da uživate u ovom još uvek skrivenom dragulјu, preko drugih tura koje uključuju zaustavljanje na Bajkalu. „Najbolјi način da doživite Bajkalsko jezero je da gostujete u lokalnoj porodici ili u lokalnom pansionu u blizini jezera. Ovde možete iskusiti Bajkalsko gostoprimstvo iz prve ruke“, kaže ona. „Tokom dana možete krenuti u obilazak čamcem po jezeru, prošetati Bajkalskom stazom, posetiti veća ostrva, a takođe se zaustaviti u nekim etnografskim muzejima i selima.

Dani se završavaju posetom banji, sauni u ruskom stilu, mada treba biti spreman na to da se ove posete vrućim saunama završe „osvežavajućim“ kupanjem u prohladnom jezeru. Odnosno, dok se ne zamrzne. Ali zima donosi i svoju vrstu avanture. „Zima je takođe jedno od najbolјih vremena za posetu Bajkalu, od kraja januara do početka marta, kada je jezero potpuno zaleđeno“, kaže Džao. „Bajkal je poznat po svojoj čistoći vode i ako je dobar dan, možete da vidite 40 metara duboko u jezero. Dakle, kada se jezero zaledi, moći ćete da vidite prelepi providni plavi led koji blješti bojom neba ili takođe videti ogroman vazdušni mehur zamrznut unutar jezera.”

U slučaju da slatkovodne foke i jezerska čudovišta nisu dovolјni da izmame uzdahe, ovo drevno jezero ima još jednu misterioznu istoriju: viđenja NLO-a. Mnogi lokalni stanovnici su tokom godina izveštavali o čudnim svetlima i svemirskim letelicama vanzemalјaca, a nekoliko dokumenata iz sovjetskog doba pominje NLO incidente i viđenja oko najvećeg jezera na Zemlјi.

Dragan Tovarišić