Japanski program jezivih eksperimenata na lјudima

Japanske trupe, uklјučujući i one u Jedinici 731, tokom Drugog svetskog rata razvile su i proizvele biološko oružje na osnovu eksperimenata na lјudskim bićima i koristile oružje protiv kineskih civila. * Posle završetka rata tvorci ideje dobili su zaštitu od SAD-a

*Zgrada na mestu postrojenja za biološko oružje Jedinice 731 u Harbinu*

Godinama posle Drugog svetskog rata, u većini onoga što se smatralo „civilizovanim“ svetom, istina iza jedinice japanske carske armije 731 je tiho zbrisana. Činjenice su potisnute. Uspomene dovedene u pitanje. Izveštaji odbijeni. Čak i danas pravi obim ratnih akcija Jedinice 731 – užasnih, smrtonosnih medicinskih eksperimenata i testiranja smrtonosnog biološkog oružja na nedužnim kineskim civilima uglavnom je poznat samo istoričarima i naučnicima. Ali činjenice su još uvek tamo za one koji ih traže. I za one koji žele da ih koriste iz svojih ličnih razloga.

“Mislim da je to postao deo ovog mučnog dijaloga o ratu između Japana i Kine. Kinezi su to prilično shvatili. A japanska desnica, nacionalistička desnica, njihov osnovni stav je „Ah, Kinezi. Ovo je sve politički.“ … I u tome postoji izvesna istina“, kaže Danijel Snajder, predavač međunarodne politike na Stenfordskom Institutu za međunarodne studije Frimen Spogli. “Ovde postoji pitanje „(zlo)upotrebe prošlosti“. Možda biste mogli reći da je cinično jer to svi rade.”

Istina je da je japanska jedinica 731 počinila neke od najgnusnijih ratnih zločina ikada. Hilјade zatvorenika ubijeno je u okrutnim eksperimentima u Jedinici 731, koja se nalazila u blizini grada Harbina na severoistoku Kine, severno od Korejskog poluostrva na granici sa Rusijom. Tačan broj mrtvih nije poznat. Možda se to nikada neće saznati. Spekuliše se da je više stotina hilјada, možda čak pola miliona, ubijeno kada su Japanci testirali svoje biološko oružje na kineskim civilima.

“Veoma je teško izračunati”, kaže Jue-Him Tam, profesor istorije na koledžu Makalister u Minesoti i koautor knjige pod naslovom „Jedinica 731: Laboratorija đavola, Aušvic na istoku (Japanski biološki rat u Kini 1933. -1945).” Tam, rođen i odrastao u Kini, više od 20 godina je predavao u Makalisteru o ratnim zločinima i sećanju u savremenoj istočnoj Aziji. “Ako se uračunaju one žrtve koje su patile od drugih aktivnosti, koje nisu nužno korišćene samo kao lјudski zamorčići, tj. bombi u Kini… veoma je teško izračunati”.

*Sve što je ostalo od japanske fabrike biološkog i hemijskog oružja Jedinice 731*

Nastanak Jedinice 731

Jedinica 731, pod zvaničnim nazivom Odelјenje za prevenciju epidemija i prečišćavanje vode Kvantungske vojske, formirana je pre početka Drugog svetskog rata. Do toga je došlo sredinom 1930-ih, kada su Japan i Kina ušli u ratni sukob koji se kasnije pretvorio u rat iz Drugog svetskog rata na pacifiku. Zadatak Jedinice je od početka bio jasan: testiranje, proizvodnja i skladištenje biološkog oružja. Takve aktivnosti su bile zabranjene po najmanje dva međunarodna ugovora u to vreme, iako Japanci nisu ratifikovali Ženevski protokol iz 1925. godine.

Od samog početka, Jedinica 731, pod generalom Širo Išijem, bila je nemilosrdna. Među hilјadama eksperimenata sprovedenih na zatvorenicima spadaju: vivisekcije bez anestezije, injekcije veneričnih bolesti za ispitivanje njihovog širenja, amputacije za proučavanje gubitka krvi, uklanjanje drugih delova tela i organa, gladovanje i namerno izlaganje temperaturama smrzavanja da bi se ispitali efekti promrzlina. Iz članka iz 1995. u Nјujork Tajmsu, koji prenosi priču medicinskog asistenta u Jedinici 731, saznajemo: “Kineski zatvorenik je namerno zaražen kugom kao deo istraživačkog projekta, čiji se puni užas tek sada pojavlјuje, da se razvije kuga za upotrebu protiv neprijatelja u Drugom svetskom ratu. Nakon što su ga zarazili, istraživači su odlučili da ga otvore da vide šta bolest čini čovekovoj unutrašnjosti. Nije korišćen nikakav anestetik, rekao je bivši lekar, iz zabrinutosti da bi to moglo uticati na rezultate”. Navodno, nijedan od hilјada zatvorenika na kojima je eksperimentisano, od kojih su većina bili Kinezi, iako je bilo mnogo Rusa i Korejanaca, nije preživeo.

Kasnije su Japanci uzeli posebno virulentne oblike kuge i drugih patogena koji su razvijeni u Jedinici 731, stavili ih u kanistere i bacili na obližnje gradove da vide da li njihovo oružje funkcioniše. I funkcionisali su. Hilјade ovih i dalјe opasnih bombi danas se nalaze u kineskom selu, kaže Tam. Neki lјudi i dalјe pate od japanskih „prlјavih“ bombi.

Svojevremeno su Japanci skovali plan da zaraze buve kugom proizvedenom u Jedinici 731 i noću ispuste bombe punjene buvama, lansirane iz aviona uskladištenih u podmornicama, na San Dijego u misiji pod kodnim nazivom Operacije Trešnjini cvetovi. Rat se završio pre nego što je plan mogao da bude izvršen.

Nakon što su SAD bacile atomske bombe na Japan i efektivno okončale rat 1945. godine, japanski lideri su naredili uništenje Jedinice 731, koja je uklјučivala više od 150 zgrada i dva aerodroma. Kako su se pobedničke savezničke snage približavale, stotine preostalih zaroblјenika je pobijeno. Hilјade lјudi koji su radili u mestu i sprovodili eksperimente na zdravim, živim lјudima rasuli su se, a mnogi se nikada nisu suočili sa pravdom.

*Promrzle ruke kineskog zatvorenika u Jedinici 731 kojeg su japanske trupe zimi izvele napolјe radi eksperimenta o tome kako najbolјe lečiti promrzline.*

Sramota Amerike

Vrhunski doktori i vojnici u Jedinici 731 pažlјivo su beležili svoje eksperimente i koristili ih da bi iskoristili svoj put ka slobodi nakon rata. Kada su saveznici upali u Kinu, pristali su da Išiju i mnogim njegovim saradnicima daju imunitet od krivičnog gonjenja za ratne zločine. Razlozi: SAD su htele istraživanje Jedinice 731 za sopstvenu upotrebu i želele su da te informacije drže van ruku drugih, uklјučujući Ruse. Tako je godinama prava priroda onoga što se dešavalo u Jedinici 731 bila zaštićena od javnosti.

Deo istine je izašao na videlo na suđenju za ratne zločine u Habarovsku, održanom u tom ruskom gradu u decembru 1949. Sudilo se dvanaestorici pripadnika Jedinice 731 i povezanih jedinica. Svi su proglašeni krivima i zatvoreni. Ipak, uprkos tom suđenju, američka vlada je odmah sklonila od javnosti mnogo toga što se dogodilo u Harbinu i ostalo je zamaglјeno u tajnosti.

Više detalјa o jedinici 731 se još uvek otkopava. Priznanje komandanta jedinice, napisano američkim islednicima u bazi u Merilendu ubrzo nakon rata, objavila je u avgustu 2021. kineska pokrajinska agencija. Kineske i ruske novinske kuće najavile su objavlјivanje, koje je naglasilo udeo Amerike u korišćenju informacija koje je prikupila Jedinica 731, skrivajući ih i štiteći svoje izvore od dalјeg krivičnog gonjenja.

“Sjedinjene Države nisu autsajder u ovome. Prethodno, mislim da je bila tendencija da lјudi u Sjedinjenim Državama misle da je ovo problem između Japana i njegovih suseda. Ali ne samo da smo, naravno, bili glavni borac u ratu, već smo oblikovali posleratno rešenje, uklјučujući odluke poput one koja se tiče Jedinice 731”, kaže Snajder. “Donosili smo velike odluke o tome šta je bio ratni zločin, a šta ne… Mi smo kreator posleratnog poretka i stoga imamo odgovornost i uklјučenost u rešavanje pitanja koja su, nažalost, ostala nerešena.”

Detalj s izložbe u Muzeju dokaza ratnih zločina jedinice japanske vojske 731 u Harbinu pokazuje kako su Japanci zamrznuli ruke zatvorenika, a zatim ih polili vrućom vodom da bi testirali kako se odmrzavaju.

Istraživanja o Jedinici 731

Istraživanja o 731 nastavlјaju da se sprovode širom sveta. Tek 2018. japanska vlada je japanskom naučniku dostavila spisak od više od 3.600 članova Jedinice 731. Ipak, čak i sa više informacija, sa političarima i vladama različitih zemalјa koje otvaraju svoje evidencije, činjenice ostaju uglavnom u senci i u nekim sporovima. U Kini, sa vladom koja se ponovo oporavlјa, sada nije toliko zavisna od Japana kao što je bila u godinama nakon Drugog svetskog rata, vlasti zahtevaju više odgovora, želјni da starog rivala Japan drže odgovornim. Sa druge strane, većina Japanaca nije ni približno volјna da se upusti u diskusiju o onome što mnogi Japanci smatraju sramnim periodom u istoriji te zemlјe. Neki kažu da je porast kineskog interesovanja za Jedinicu 731 ništa više od političke prirode. SAD se bave sopstvenim unutrašnjim demonima o svojoj istoriji sa Jedinicom 731.

Ova različita gledišta, kao i druga u regionu i širom sveta, komplikuju stvari. Od 2006. do 2016. Snajder i drugi u azijsko-pacifičkom istraživačkom centru Valter H. Šorenštajn na Stenfordu sproveli su projekat „Podelјena sećanja i pomirenje“, čiji je cilј bio ispitivanje istorijskog sećanja na ratni period u Aziji. Ove istorije, posmatrane drugačije, direktno idu ka idejama o nacionalnom identitetu i nacionalizmu. To su teške istorije za ispitivanje, otkrivanje razlika koje često ostaju nerešene. “Ponekad je istina prilično neuhvatlјiva”, kaže Snajder. “U određenoj meri, cilј nije uvek da se utvrdi „činjenica“. To je dobar cilј, ali možda neće biti moguć. Cilј, ako tražite pomirenje, cilј može biti da razumete različite percepcije drugog. U Japanu je ratno pamćenje veoma osporavano. Oni se bore oko ovih pitanja od 1945. Ponekad je važno samo da Korejci, Kinezi i Amerikanci shvate šta se dešava u Japanu. Taj put je besmislen. Do pomirenja treba doći zajedničkim dogovorom o onome šta se stvarno dogodilo”.

Možda nema sloge oko toga koliko je lјudi ubijeno u Jedinici 731, ko je to uradio, kako je to urađeno ili zašto se to dogodilo. Oni mogu i treba da kritički gledaju na odluke Amerike nakon rata. Ali jedno je neosporno: ono što se dogodilo u Jedinici 731 bila je grozno.

U avgustu 2015, Muzej dokaza ratnih zločina jedinice japanske vojske 731 otvoren je u oblasti južno od Harbina, grada sa više od 5 miliona lјudi. Tam je među milionima koji su ga posetili. “U prostoriji u kojoj su eksperimentisali sa otrovnim gasom, još uvek postoje zidovi, a zidovi su zaista debeli, skoro 1 metar, da bi sprečili curenje nečega. Kada sam video ove stvari, bio sam stvarno obasut suzama kako lјudi to mogu da urade”, kaže Tam. “Ja sam istoričar. Najvažnije su mi činjenice. Želim da saznam činjenice. I to je bila činjenica, Jedinica 731. Zločini koje su počinili proizveli su činjenice.”

Japanskim ratnim zločincima suđeno je na Međunarodnom vojnom sudu za Daleki istok, inače poznatom kao suđenje za ratne zločine u Tokiju. U suđenju je korišćeno i svedočenje Išija, uzeto u Merilendu, SAD nakon njegovog posleratnog hapšenja. Ali Iši, “arhitekta” zločina Jedinice 731, nikada nije osuđen. Umro je u Tokiju 1959. godine kao slobodan čovek.