Fotografije koje pokazuju ostatke izgublјene civilizacije na Antarktiku masovno kruže internetom u prethodnih godinu dana. Dok jedni tvrde da su generisane veštačkom inteligencijom, drugi su ubeđeni u postojanje artefakata. Šta je istina?

Da li je na Antarktiku postojala drevna civilizacija, kako se tvrdi na određenim postovima koji kruže internetom od početka decembra 2022. Neki od ovih postova sadrže fotografije zavejanih spomenika koje je napravio čovek za koje se tvrdi da su otkriveni tokom ekspedicije koju je vodio admiral Berd sredinom 20.-og veka. Ispostavilo se da su ove slike generisane veštačkom inteligencijom. Drugi postovi sadrže fotografije na kojima se tvrdi da prikazuju „piramide“ na Antarktiku.
Pogledajmo činjenice:
Od 21. decembra 2022. godine, određeni nalozi na društvenim mrežama dele crno-bele fotografije lјudi koji stoje pored piramida, statua ili drugih spomenika. Izveštaji tvrde da su ovo strogo poverlјive slike ekspedicije na Antarktik koju je vodio američki avijatičar i istraživač admiral Berd sredinom 20. veka. Tvrde da fotografije predstavlјaju dokaz zaboravlјene civilizacije na najjužnijem kontinentu.
Ovaj tvit na francuskom glasi: „Fascinantna kolekcija nikada ranije viđenih, visoko poverlјivih fotografija brojnih ekspedicija koje je predvodio Berd. Čini se da pružaju konkretan dokaz zaboravlјene civilizacije – njene arhitekture, njenih artefakata, njene tehnologije i, iznad svega, Antarktika, njegove domovine.”
U razgovoru sa osobom koja je kreirala ove slike ispostavilo se da su sve generisane veštačkom inteligencijom. Rekao je da ih je stvorio kako bi naterao lјude da razmišlјaju o potencijalnoj opasnosti od širenja dezinformacija.
Drugi set fotografija takođe kruži onlajn od 8. decembra 2022. Na ovim slikama se kaže da prikazuju piramide otkrivene na Antarktiku, kao još jedan znak izgublјene civilizacije. Međutim, ispostavilo se da su ove takozvane piramide samo planine koje liče na piramide, kako je objasnila glaciološkinja Hajdi Sevestre.
„Fascinantna kolekcija nikada ranije viđenih, visoko poverlјivih slika brojnih ekspedicija koje je predvodio Berd“, stoji u jednoj objavi na Tviteru (prevedeno sa francuskog), podelјenoj 21. decembra 2022.godine.
Drugi korisnik Tvitera vidi ove fotografije kao „konkretan dokaz“ postojanja „zaboravlјene civilizacije“ na Antarktiku, koji je oduvek smatran jedinim kontinentom koji nikada nije bio naselјen.
Inače, slike su delјene u brojnim tvitovima i na engleskom i retvitovane najmanje 800 puta, što je impozantan rezultat. Objave su takođe podelјene i na TikTok-u i na Jutjubu.

Slike iz knjige “Misteriozni Antarktik”

Inače, Admiral Ričard Evelin Berd je zaista postojao. Bio je američki mornarički oficir, avijatičar i istraživač koji je učestvovao u pet različitih ekspedicija na Antarktik, o čemu se na internetu mogu pronaći relevantne činjenice.
Između ostalog, godine 1929. Berd je završio prvi let iznad Južnog pola. Pet godina kasnije, proveo je pet meseci sam na Antarktiku kako bi prikupio meteorološke podatke. Godine 1939, 1946. i 1955. vodio je dalјe ekspedicije na Antarktik, ovog puta za američku mornaricu. Ove ekspedicije su pomogle u mapiranju Antarktika i naprednim naučnim istraživanjima.
Postoje slike Berdovih ekspedicija na Getti Images, kao i u Polarnim arhivama Univerziteta u Ohaju. Na oba sajta mogu se pronaći fotografije sa ekspedicija koje je vodio admiral Bird.
Međutim, fotografije koje su u poslednje vreme kružile internetom nigde se ne nalaze u ovim arhivama. Ali, ako se izvrši obrnuta pretraga slika, onda će se pronaći 13 snimaka u članku od 4. avgusta 2022. objavlјenom na platformi za blogovanje Medium. U članku su fotografije opisane kao „strogo poverlјive izgublјene fotografije sa antarktičkih ekspedicija admirala Berda“. Fotografije je blogu očigledno dao „izvor koji želi da ostane anoniman“.
Članak uklјučuje vezu do e-knjige pod nazivom „Misteriozni Antarktik“ koju je objavio LostBooks. Knjiga sadrži više od stotinu slika koje su navodno bile podložne „velikom zataškavanju koje seže do najviših nivoa moći“.
Ali ispostavilo se da ove fotografije nisu snimlјene na Antarktiku. Nisu čak ni napravljene u 20. veku. Na sajtu LostBooks nalazi se ime autora ove knjige, T. Bušer. Na svojoj veb stranici, Tim Bušer sebe naziva „hiperrealističkim umetnikom i piscem veštačke inteligencije, specijalizovanim za upitne alternativne realnosti“. Izhavio je da je generisao ove slike koristeći Dall-e, sistem veštačke inteligencije koji može da kreira slike na osnovu tekstualnih opisa.
Klјučne reči za uputstva uklјučivale su posebno fraze kao što su „strogo poverlјiva arhivska fotografija iz 1950. godine… praćene svim elementima scene koje sam pokušavao da opišem, kao što su srušeni hram, obelisci, bilјke, itd., zajedno sa uputstvima da se uklјuče naučnici obučeni u parkove koji proučavaju artefakte sa elektronskom opremom.“ Što se tiče natpisa, Bušer je rekao da je došao na ideju, koju je potom uneo u program pod nazivom TekstSint. Ovaj sajt može da generiše tekst pomoću veštačke inteligencije.

Podsticanje lјudi da budu sumnjičavi
„Tajanstveni Antarktik“ je jedna od 48 knjiga koje čine kolekciju Izgublјenih knjiga koju je T. Bušer pokrenuo 2020. godine To je deo većeg projekta pod nazivom Projekat izgublјene umetnosti čitanja.
Bušer je objasnio: „Generativni AI alati su eksplodirali u popularnosti u vrlo kratkom vremenskom periodu i stekao sam utisak da će imati ogroman uticaj na pouzdanost i tačnost informacija na mreži. Zato sam pomislio da bi ovo mogao biti ubedlјiv način da se sa publikom angažujete o tome šta je ova vrsta sadržaja i da navedete lјude da razmišlјaju o potencijalnim opasnostima u stvarnom svetu koje su povezane sa njim.“
Bušer dalje navodi: „Želim da izazovem radoznalost lјudi i ohrabrim lјude da budu sumnjičavi. Želim da pogledaju materijal generisan veštačkom inteligencijom koji ja kreiram, i identifikuju šta im se u vezi s tim čini pogrešno ili ispravno, a zatim da to podele jedni sa drugima.“
Umetnik kaže da postoji nekoliko vizuelnih naznaka da ove antarktičke fotografije nisu autentične: „Oznaka broj jedan je vodeni žig u više boja koji je OpenAI umetnuo u donji desni ugao slika generisanih preko njihove veb stranice. Dall-E takođe ima tendenciju da ima neku vrstu vizuelnog artefakta u svojim generacijama, koji bih mogao opisati kao „glatki“ ili zamućeni.“
Čitaoci često navode da nikada ne postoji jasna slika lica. Takođe može se primetiti da deo odeće ili opreme izgleda anahrono za određeni vremenski period. „Uvek sam uklјučivao odricanje odgovornosti u svoj rad koji ukazuje na to da sadržaj koristi veštačku inteligenciju.“ Ipak, ovo upozorenje nije na svakoj slici, ali je odštampano na početku knjige.

Antarktik, plodna zemlјa za teoretičare zavere
Tim Bušer kaže da inspiraciju za svoje knjige dobija iz teorija zavere koje već kruže internetom i da istražuje samo teme koje imaju „manju verovatnoću da naškode stvarnim lјudima“.
Antarktik je uzbudlјiv jer je jedno od poslednjih mesta na Zemlјi koje je još uvek u velikoj meri misterija za većinu lјudi. Dakle, ostavlјa mnogo prostora za maštu. Admiral Berd je prirodno pogodan za ovu vrstu priče, jer je zaista izašao i istraživao neistražene teritorije. Osim toga, već postoje mnoge teorije zavere koje tvrde da je čak i putovao unutar portala koji ga je vodio u unutrašnjost Zemlјe.
Neki lјudi navode ekspedicije admirala Berda kao dokaz takozvane „teorije šuplјe Zemlјe“, ideje da postoji naselјivi prostor unutar Zemlјe, kao što se može pročitati na veb stranici Univerziteta u Ohaju.
Slike ekspedicije Roberta Skota
Za druge fotografije objavlјene na mreži se kaže da prikazuju drugu antarktičku ekspediciju – onu koju je vodio istraživač Robert Skot 1912.god., a koja kruži na Fejsbuku, Tviteru i Jutjubu od 23. novembra 2022.god.

Kao što pokazuje članak agencije DPA za proveru činjenica, ove konkretne slike se nigde ne nalaze u foto arhivi ekspedicije iz 1912. godine. Postoji i nekoliko drugih tragova (kao što su senke i proporcije čamaca koji nisu sasvim ispravni ili lјudi bez lica, na primer…) koji sugerišu da su ove slike generisane pomoću veštačke inteligencije. Da li su ove takozvane piramide ostaci drevne civilizacije na Antarktiku?
Ove, veštački generisane fotografije, nisu jedine koje se navode kao dokaz postojanja drevne civilizacije na Antarktiku. Od početka decembra 2022.god., takođe su kružile slike „piramida“ za koje se tvrdi da su ih izgradili lјudi na Antarktiku. „U 2016. godini, tri piramide su otkrivene na Antarktiku […] Međutim, ubrzo nakon ovog otkrića, vlada je čak blokirala slike ovih piramida na Google Earth-u“, navodi se u tvitu od 8. decembra 2022. koji je podelјen više od 700 puta. Video snimci objavlјeni na Tviteru ili TikToku, koji je prikupio više od 300.000 pregleda, čak pružaju dokaz o „piramidama“ na Google mapama, uklјučujući njihove koordinate (79°58’39.2 S 81°57’32.2 V).
„Antarktik je u to vreme bio na ekvatoru, pa su uslovi za život bili podnošlјiviji“, komentar je jednog korisnika Tvitera.

Takođe je još 2016. godine na Jutjubu objavlјen video u kojem se tvrdi da se u ovoj „piramidi“ nalazi baza za vanzemalјce.
Međutim, ako u Google Earth unesete koordinate takozvane „piramide“, moguće je pronaći dotični element. Iz pogleda na Google Earth jasno je da se ove koordinate nalaze tačno usred niza planina, a ako se pogleda mapa Antarktika, može se videti da se opseg zove Elsvort planine, koje se protežu u dužinu više od 360 kilometara i predstavlјa najviši pojas na Antarktiku.

Snimak lokacije „piramide“ na Google Earth-u (levo) i mape zapadnog Antarktika (desno).
Glaciološkinja Hajdi Sevestre je izjavila da je piramida samo planina ili tačnije „nunatak“, greben ili vrh planine koji se uzdiže iznad ledenog polјa ili glečera – u ovom slučaju, polarne ledene kape. „Naši mozgovi možda žele da identifikuju ovo kao piramidu koju je napravio čovek, ali to svakako nije slučaj“, objasnila je Sevestre. „Druge planine u drugim delovima sveta takođe su u obliku piramide, poput Materhorna na švajcarsko-italijanskoj granici ili planine Bulandstindur na Islandu.“
Boljim zagledanjem fotografija u albumima svakog od nas možda naiđemo na nešto što nam izgleda misteriozno. Neki to svesno koriste, ponekad koristeći i najsavremeniju tehnologiju, i objavljuju na društvenim mrežama, a sve u cilju dobijanja što više lajkova. Da li svemu verujemo i da li smo već postali robovi lajkovanja, ostaje svakom od nas da se preispita!