Nakon brzog preuzimanja vlasti Talibana od SAD-a 15. avgusta 2021.god., u onome što se opisuje kao ponovo uspostavlјeni „Islamski emirat Avganistana“, strah od vraćanja određene vrste islamističke ideologije doveo je veliki broj Avganistanaca da beže ili da strahuju za svoje živote.

Tokom svoje vladavine Avganistanom od 1996. do 2001. godine, Talibani su bili poznati po svojoj surovoj vladavini. Tada su ih američke i britanske trupe svrgnule sa vlasti. Pod vlašću Talibana, verske manjine i drugi muslimani koji nisu delili njihovo fundamentalističko shvatanje islama nisu bili tolerisani. Talibani su takođe ozbilјno ograničili prava žena i devojčica.

Koreni ove ideologije, tzv. Deobandi islama, koji sa sobom nosi etno-religijske sukobe u Južnoj Aziji i talibanska verska uverenja sežu sve do kolonijalne Indije u 19. veku.

Kolonijalizam i islam

Deobandi Islam se pojavio u Indiji 1867. godine, 10 godina nakon velikog indijskog nacionalističkog ustanka protiv vladavine Britanske istočnoindijske kompanije. Dva muslimanska sveštenika, Maulana Muhammad Kasim Nanautavi i Maulana Rašid Muhammad Gangohi, stajali su iza uspostavlјanja škole Deobandi. Nјihov cilј je bio da indoktriniraju muslimansku omladinu strogom, krutom i iskonskom vizijom islama. U svom srcu, Deobandi Islam je bio antikolonijalni pokret stvoren da revitalizuje islam.

Ova škola islamske misli imala je veoma posebno razumevanje vere. Islamska vrsta Deobandi se pridržava ortodoksnog islamizma insistirajući na pridržavanju sunitskog islamskog zakona, ili šerijata, na putu spasa. Insistira na oživlјavanju islamskih običaja koji sežu do sedmog veka – vremena proroka Muhameda. Ona podržava ideju globalnog džihada kao svete dužnosti zaštite muslimana širom sveta i protivi se bilo kakvim neislamskim idejama.

Prva islamska škola, medresa, za obrazovanje muslimanske omladine u tradiciji Deobandi osnovana je u severnoj indijskoj državi današnjeg Utar Pradeša krajem 19. veka. Školski sistem Deobandi proširio se u narednih nekoliko decenija i privukao muslimansku omladinu u različitim delovima indijskog potkontinenta. Na primer, tradicija Deobandi postala je najpopularnija škola islamske misli među Paštunima, etničkom grupom koja živi u oblasti sa obe strane granice između Avganistana i Pakistana.

Paštunski lideri su igrali klјučnu ulogu u uspostavlјanju i širenju Deobandi nastavnog plana i programa i tradicije u paštunskom pojasu preko Durandove linije, kolonijalne granice koja odvaja Britansku Indiju od Avganistana.

Finansiranje škola

Nakon što je Britanska Indija 1947. podelјena između Indije i Pakistana, mnogi istaknuti naučnici Deobandi su migrirali u Pakistan, gde su osnovali veliki broj medresa. Posle sticanja nezavisnosti Indije i Pakistana, škola je posvetila punu pažnju obuci učenika u okviru ove fundamentalističke islamske tradicije.

U godinama i decenijama nakon ostvarivanja nezavisnosti Pakistana, međunarodno priznatim 1947.god., Deobandi medrese su se proširile po Pakistanu, a jedan od njihovih glavnih uzroka političkog aktivizma postao je indijski tretman muslimana u delu Džamua i Kašmira koji kontroliše Indija.

Prema jednoj proceni, do 1967. godine osnovano je čak 8.000 Deobandi škola širom sveta i svake godine status diplomca sticalo je hilјade Deobandi studenata, uglavnom u Indiji, Pakistanu, Bangladešu, Avganistanu i Maleziji.

U početku su medrese Deobandi bile slabo finansirane. Jedan događaj koji je u velikoj meri podstakao rast upisa u medrese Deobandi bila je sovjetska invazija na Avganistan 1979. godine.

Tajno učešće CIA-e u ratu podstaklo je islamsku militantnost i nenamerno, ili „nenamerno“ (?), pomoglo u organizovanju i orkestriranju pokreta otpora koji se uglavnom sastojao od vatrenih verskih boraca. Značajan broj ovih avganistanskih boraca je povučen iz medresa Deobandi, posebno Paštuna, koji su igrali vodeću ulogu u otporu.

Za to vreme finansijsku pomoć dobijale su i medrese Deobandi. Ova pomoć, kako piše naučnik Tomas Hegamer, dolazila je uglavnom od američkih dolara pomoći namenjenih Pakistanu i novca iz Saudijske Arabije. Saudijski lideri su, u stvari, iskoristili uticaj svog novca da proguraju sopstveno tumačenje islama – vehabizam – u medresama Deobandi. Vehabizam je duboko konzervativan oblik islama koji veruje u doslovno tumačenje Ku’rana. U tom trenutku, medrese Deobandi su se udalјile od svojih verskih korena.

Rodbinske veze

Nakon sovjetske invazije na Avganistan 1979. godine, milioni avganistanskih izbeglica su se u nekoliko talasa sklonili u Pakistan, posebno u njegov paštunski pojas. Želeći da stekne strateško uporište u Avganistanu, Pakistan je aktivno regrutovao mladiće u izbegličke kampove, dodatno ih prožimajući religioznim žarom da se bore protiv Sovjeta.

Proterani iz svojih domova u Avganistanu, raselјeni mladi Avganistanci napredovali su u izbegličkim kampovima, delom zbog etničkih veza kao Paštuni. Privučeni verski zasnovanoj ofanzivi protiv onoga što su smatrali nevernicima ili stranim okupatorom, postali su spremni regruti za antisovjetsku stvar.

Mnogi od klјučnih vođa i boraca Talibana, uklјučujući Mula Omara, osnivača organizacije, studirali su u verskim univerzitetima Deobandi u Avganistanu i Pakistanu.

Posle građanskog rata

Nakon što su se Sovjeti povukli iz Avganistana 1989. godine, borci su nastavili da uživaju podršku pakistanskog bezbednosnog establišmenta i privatnih aktera uz finansijsku pomoć. A, kada je Avganistan zapao u građanski rat 1992. godine, različite frakcije antisovjetskog otpora borile su se za vlast. Među njima je bila i Severna alijansa, grupa koju su podržavale Indija i Rusija i koja je bila pod vođstvom etničkog Tadžika, Ahmeda Šaha Masuda, koji je pružao otpor Talibanima i stekao gotovo mitski status.

Međutim, kako piše naučnik Lari P. Gudson, uz klјučnu i značajnu pomoć pakistanskog bezbednosnog establišmenta, Talibani su izašli kao pobednici i preuzeli vlast 1996. godine. Nakon dolaska na vlast, nametnuli su zemlјi svoj prepoznatlјiv režim islama, neuporediv sa verskim korenima u kolonijalnoj Indiji.

Predsednik Pakistana Pervez Mušaraf, tadašnji načelnik vojske, bio je odgovoran za slanje desetina hilјada Pakistanaca da se bore rame uz rame sa Talibanima i Bin Ladenom protiv Masudovih snaga. Samo 2001. godine bilo je 28 hilјada Pakistanaca koji su ratovali u Avganistanu. Od 1996. do 2001, teroristička mreža al Kaida Osame Bin Ladena i Ajmana el Zavaharija, organizovana je od strane Talibana u Avganistanu, te je Bin Laden poslao na hilјade Arapa regruta u rat protiv Ujedinjenog fronta (Severne alijanse).

Ahmed Šah Masud je ostao jedini vođa Ujedinjenog fronta u Avganistanu. U oblastima pod njegovom kontrolom, Masud je uspostavio demokratske institucije i potpisao deklaraciju o ženskim pravima. S druge strane, borbe su dovele do toga da oko milion lјudi napusti oblasti kontrolisane od strane Talibana.

Dana 9. septembra 2001. Ahmed Šah Masud je ubijen od strane dvojice Arapa, bombaša samoubica al Kaide u Avganistanu, a dva dana kasnije, 11. septembra 2001. organizacija al Kaida je izvršila seriju koordinisanih terorističkih napada protiv SAD. Napadnut je Svetski trgovinski centar na Menhetnu u Nјujorku. Američka vlada je za ove napade optužila Al Kaidu i Osamu Bin Ladena, te su zahtevali od Talibana da predaju svog vođu. Talibani su odbili da se povinuju želјi Sjedinjenih Američkih Država, te je u oktobru 2001. godine započeta Operacija Trajna sloboda kao nova faza rata u Avganistanu. Tokom prvobitne invazije, američke i britanske snage su bombardovale Avganistan i sarađivale sa snagama Ujedinjenog fronta u cilјu oduzimanja vlasti talibanima i uklanjanja Al Kaide.

U decembru 2001, nakon što je srušena vlada Talibana, formirana je nova avganistanska vlada pod Hamidom Karzajem, koji je ostao na vlasti do 2014.god., a takođe su osnovane i Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć od strane Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija radi potpomaganja Karzajeve administracije i obezbeđivanja osnovne sigurnosti. Istovremeno, Talibani su počeli da se pregrupišu u Pakistanu, dok je sve više koalicionih snaga ulazilo u Avganistan i počelo obnovu ratom razorene zemlјe.

Ubrzo nakon njihovog pada sa vlasti, Talibani su započeli pobunu da bi povratili kontrolu nad Avganistanom. Tokom naredne decenije, Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć i avganistanske trupe vodile su mnoge ofanzive protiv Talibana, ali nisu uspeli da ih u potpunosti poraze. Avganistan je ostao jedna od najsiromašnijih zemalјa na svetu, zbog nedostatka stranih investicija, korumpirane vlade i pobune Talibana.

U međuvremenu, avganistanska vlada je uspela da izgradi određene demokratske strukture, te je 7. decembra 2004. godine zemlјa promenila ime u “Islamska Republika Avganistan”. Pokušano je, često uz podršku stranih zemalјa-donatora, da se pobolјša privreda, zdravstvo, obrazovanje, transport i polјoprivreda. Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć su započele obuku avganistanskih oružanih snaga i policije. Naredne decenije je preko pet miliona avganistanskih izbeglica vraćeno u zemlјu, uklјučujući i mnoge koji su nasilno deportovani sa Zapada.

Do 2009. godine, pod vođstvom Talibana je počela da se formira tajna vlada u mnogim delovima zemlјe. Američki predsednik Barak Obama je najavio da će SAD razmestiti još 30.000 američkih vojnika u zemlјu 2010. godine na period od dve godine.

Godine 2010, Karzaj je pokušao da održi mirovne pregovore sa Talibanima i drugim grupama, ali ove grupe su odbile da prisustvuju, te su se bombaški napadi, ubistva i zasede pojačale. Nakon smrti Osame Bin Ladena u maju 2011. godine u Pakistanu, na mnoge istaknute ličnosti Avganistana su izvršeni atentati, a avganistansko-pakistanski pogranični okršaji su učestali. Mnogi napadi velikih razmera od strane pakistanske Hakani mreže su počeli da se događaju širom Avganistana. Sjedinjene Američke Države su upozorile pakistansku vladu na moguću vojnu akciju u slučaju da vlada odbije da napadne ove snage koje se nalaze u plemenskim oblastima pod federalnom upravom, s obzirom da su SAD okrivile pobunjenike u okviru pakistanske vlade za pojačane napade. Pakistanska vojska je počela da pojačava svoje napade na ove grupe u okviru rata na severozapadu Pakistana.

U očekivanju povlačenja NATO trupa 2014. godine, i kasnijeg pokušaja Talibana da se vrate na vlast, grupe anti-talibanskog Ujedinjenog fronta (Južna alijansa) su počele da se pregrupišu pod pokrovitelјstvom Nacionalne koalicije Avganistana i Nacionalnog fronta Avganistana.

Generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg je 14. aprila 2021. izjavio da su NATO zemlјe dogovorile povlačenje svojih snaga. Nakon povlačenja NATO snaga iz zemlјe, talibanske snage su preuzele vlast nad čitavom zemlјom i 15. avgusta osvojile prestonicu Kabul. Time je započela nova era u Avganistanu.

Povratak Talibana na vlast u Avganistanu slavili su džihadisti širom sveta. Naučni centar Instituta za Bliski istok u Vašingtonu opisao je njihovu pobedu nakon povlačenja SAD kao „veliku pobedu“ džihadističkih grupa, uklјučujući Al Kaidu i Islamsku državu (ISIS).

Talibani na vlasti

Od preuzimanja vlasti od strane Talibana, Avganistanci se suočavaju sa siromaštvom i represijom, a život je težak i nesiguran za skoro sve. Više od polovine od 40 miliona lјudi ove problematične zemlјe suočava se sa teškom neuhranjenošću i teškim siromaštvom, a 90% se bori sa nesigurnošću hrane.

U zemlјi udovica i siročadi, katastrofa je zadesila mnoga domaćinstva u kojima su žene bile hranitelјice. Sada je većini žena onemogućen povratak na svoja radna i poslovna mesta, a samo 15% žena može da radi. Rizikuju batine, i još gore, ako napuste kuću bez muškog staratelјa moraju biti pokrivene od glave do pete u narodnoj nošnji.

Teška suša je uništila useve i primorala mnoge na dela iz očaja samo da bi preživeli. Mlade devojke se prodaju u brak da bi sprečile glad. Gotovo svim devojkama je onemogućeno da pohađaju srednju školu, a mogućnosti da dalјe studiraju sve su manje.

Veze Talibana sa Al-Kaidom nikada nisu prekinute, njihova borba sa ISIS daleko je od jednostavne, a nekoliko drugih regionalnih džihadističkih grupa može imati koristi od svoje nedavne pobede. Zbog toga Moskva, Peking, Nјu Delhi, pa čak i Islamabad ozbilјno su zabrinuti zbog bezbednosne situacije u Avganistanu.

Avganistanski Talibani održavaju veze sa Al Kaidom, koja je i dalјe aktivna širom avganistansko-pakistanskog regiona. U oštroj demonstraciji ove činjenice, portparol Talibana, Zabihulah Mudžahid, nedavno je negirao da je Osama bin Laden odgovoran za napad na Svetski trgovinski centar.

Analitičari veruju da će Talibani nastaviti da pružaju tajnu podršku Al Kaidi sada kada je ponovo na vlasti. Ali takođe bi moglo da iskoristi prisustvo Al Kaide kao prednost za jačanje svojih interesa protiv Islamske države, kao i pregovaračku monetu na regionalnoj i globalnoj sceni, vršeći bezbednosni pritisak na različite zemlјe da dobiju preko potrebnu međunarodnu pomoć.

Talibani tvrde da mogu i da će kontrolisati terorističke ćelije ISIS u zemlјi. Ali mogu li i hoće li? Prisustvo aktivnih ćelija ISIS-a u Kabulu i Kandaharu pokazuje njihovu sposobnost da evoluiraju u zemlјi u kojoj njihov pokret nije nastao, uprkos njihovom rivalstvu sa Talibanima. Napad 26. avgusta 2021. na Međunarodni aerodrom Hamid Karzaj u Kabulu, u kojem su poginule najmanje 183 osobe, pokazuje njihovu moćnu sposobnost da napadnu prestonicu. Teroristički napadi ISIS-a nastavlјeni su od povlačenja SAD-a u Kabulu i Kunduzu.

ISIS je takođe aktivan u provincijama Nangarhar i Kunar na granici sa pakistanskom provincijom Vaziristan i plemenskim područjem pod federalnom administracijom. Ceo ovaj region je uporište džihadizma i trgovine oružjem i bio je klјučan za uspeh samih talibana. ISIS je takođe prisutan u pakistanskoj provinciji Beludžistan.

Kraj igre Islamske države je da zameni Talibane i preuzme Avganistan kao njihovo novo utočište. Čak koristi istu gerilsku taktiku koju su Talibani uradili da napadnu SAD tokom njihove okupacije.

Borci bivše Avganistanske nacionalne armije mogu biti u iskušenju da pojačaju ISIS nakon što ih proteraju Talibani. Ovaj proces se dogodio u Iraku, pri čemu su nacionalna vojska i Sahva, sunitska milicija, raspuštene i poslate kući, što je doprinelo pojavi Al Kaide i Islamske države.

Talibani slede deobandi oblik islama, a ISIS su sulafisti. Oni su u suštini konkurenti, ali su ipak kompatibilni. Imaju međusobno povezane mreže, koriste slične nasilne metode, imaju iste neprijatelјe, pa čak održavaju i indirektne kontakte preko militantne grupe Hakani.

Odgovorna za brojne napade u Avganistanu, „uklјučujući korišćenje odreda smrti za javna pogublјenja, kao i video snimke masovnih odsecanja glava i brutalnih ubistava“, grupa Hakani je most između talibana i al-Kaide, ali i ISIS. Nјen lider Sirajudin Hakani nedavno je imenovan za ministra unutrašnjih poslova Avganistana.

Ako talibani usvoje strategiju saradnje sa stranim silama protiv ISIS, biće viđeni kao slabi vladari koji sarađuju sa neprijatelјima. U radikalnom islamističkom svetu, ovo je jednako krajnjoj diskreditaciji i moglo bi da favorizuje regrutovanje džihadista, finansiranje i direktnu akciju.

S druge strane, ako Talibani odluče da se zbliže sa ISIS kako bi izbegli napade na svoje tlo, Islamska država će biti manje-više u poziciji Al Kaide pre 2001. ISIS bi tada mogla da koristi Avganistan kao bazu, da upravlјa njome iza leđa, ili bi ga mogla u potpunosti preuzeti.

Nova situacija u Avganistanu favorizuje radikalne sunitske organizacije u Pakistanu. Jedna takva grupa je Tehreek-e-Taliban Pakistan (TTP), takođe poznata kao pakistanski Talibani. Nedavno je apsorbovala frakciju terorističke organizacije Laškar-e-Džangvi, lokalističku grupu Hizb-ul-Ahrar, koja je izvršila brojne napade 2019. godine, grupu Hakimullah Mehsud, ćeliju iz plemenskog područja pod federalnom administracijom povezanom sa Al-Kaidom; i Jamaat-ul-Ahrar, koji je bio povezan sa Islamskom državom. TTP je takođe nedavno integrisao dve podgrupe iz Al Kaide na indijskom potkontinentu.

Pakistanski Talibani tako okuplјaju snage iz ISIS-a i Al Kaide. Blisko povezan sa avganistanskim Talibanima, TTP preusmerava svoju dinamiku na Pakistan umesto da poziva na globalni džihad, ali ranije veze sa dve velike džihadističke organizacije su jake.

U centralnoj Aziji, frakcije Islamskog pokreta Uzbekistana povezane sa ISIS-om i Talibanima takođe bi mogle da uživaju u Avganistanu kao pozadinskoj bazi za pripremu napada u regionu.

Konačno, Turkestanska islamska partija, koja se proteže od kineskog Sinđijanga do sirijske provincije Idlib, mogla bi realno napredovati pod novim režimom u Avganistanu, manje-više prikriveno, kao novi stožer između centralne Azije, južne Azije i Bliskog istoka.

Talibansko preuzimanje Avganistana svakako je strateški poraz za region, ali je i potpuni doktrinarni nazadak za borbu protiv terorizma. U centru Azije, ova nova platforma za regionalne i globalne džihadističke grupe ostavlјa međunarodnu zajednicu bez ikakvog pouzdanog rešenja za sprečavanje predvidivih posledica ove šire bezbednosne pretnje.

Teška kriza i emigranti

U međuvremenu, Talibani u vladi slave. Nјihovo oduševlјenje je razumlјivo. Decenijama su se borili da okončaju okupaciju Avganistana od strane stranih trupa i slome vladavinu kosmopolitskog društva obrazovanih avganistanskih muškaraca i žena čiji su im putevi bili strani.

Osvojili su vlast borbom, ali sada moraju da vladaju. Avganistan kojim su vladali 1990-ih se duboko promenio. Urbanizacija i obrazovanje su transformisali gradove i pogodili čak i udalјena sela. Stanovništvo se udvostručilo, a obrazovanje devojaka i žena promenilo je očekivanja i poglede. Avganistansko društvo je jedno od najmlađih na svetu, sa prosečnom starošću nešto višom od 18 godina. I, prirodno gleda unapred, a ne unazad.

Tvrdolinijaši koji dominiraju novom talibanskom vladom su uglavnom starci koji nisu dovoljno obrazovani, ali imaju ratne zasluge. Zaogrnuti moralnom pravednošću uskog, reakcionarnog, revolucionarnog i divlјačkog mizogenog shvatanja religije, oni su skloni da vrate vreme unazad. U ovom trenutku izgleda da uspevaju i slave svoje postizanje islamske države koja izgleda da će biti trajnija od kalifata koji je stvorila Islamska država.

Ali priča je daleko od kraja. Uz sve neuspehe u poslednje dve decenije, jedan od najvećih uspeha Avganistana došao je kroz obrazovanje žena. Čak i mnoge pristalice novog režima prepoznaju važnost obrazovanja žena i devojaka i da vitalni doprinosi žena profesionalaca veoma nedostaju.

U ovom trenutku, verski tvrdolinijaši unutar Talibana imaju prednost, ali teška ekonomska kriza baca crnu mrlјu na njihovu slavu. Bankarski sistem jedva funkcioniše u zemlјi, velikim delom zato što je zamrznuto devet milijardi dolara federalnih rezervi, uloženih u inostranstvu. Sankcije ozbilјno ograničavaju protok pomoći i stranih doznaka. 40 miliona lјudi u Avganistanu suočava se sa krizom koja je u tolikoj meri izazvana lјudskim faktorom koliko i rezultat suše i globalne inflacije povezane sa ratom u Ukrajini.

Bolnice i zdravstvene ambulante nastavlјaju da funkcionišu, ali teško. Zalihe osnovnih medicinskih potrepština su praktično iscrplјene. Osoblјe se i dalјe javlјa i opslužuje bolesne i neuhranjene, ali se bore da sami prežive; mnogi nisu plaćeni mesecima. Otprilike tri četvrtine nacionalnog budžeta koji se ranije koristio za isplatu plata i nabavku zaliha dolazi iz međunarodne pomoći. Taj aranžman je sada završen i neće se obnoviti, ali osnovni sistemi hitno moraju da se vrate.

Ekonomisti i međunarodne grupe civilnog društva pozivaju na oslobađanje zamrznutih sredstava centralne banke i ublažavanje sankcija, kako bi avganistanska ekonomija mogla nastaviti normalno da funkcioniše. Plate se hitno moraju isplatiti, a hrana i pomoć moraju odmah da počnu da stižu do očajnih masa koje klize u katastrofu.

Jedan ubedlјiv argument protiv oslobađanja avganistanskih rezervi i obnavlјanja finansijskih usluga je da Talibane treba smatrati odgovornim i ne treba ih priznati kao legitimnu vladu dok ne počnu da se ponašaju odgovorno.

Činjenica da je vođa Al-Kaide, Ajman al-Zavahiri, živeo udobnim životom u centru Kabula, u kući povezanoj sa jednim od najviših talibanskih vođa, Siradžudinom Hakanijem, koji je i sam blizak saradnik Al-Kaide, otežava smanjenje pritiska na vođstvo Talibana. Takođe bi trebalo učiniti više da se poveća uticaj umerenijih elemenata unutar razularenog talibanskog režima.

Jedna od retkih zemalja koja je obećala pomoć i podršku Avganistanu jeste Australija, a jedna od oblasti u kojoj bi mogla učiniti više, i to relativno brzo i lako, jeste da Australija obradi zahteve za azil za stotine hilјada lјudi čiji su životi u neposrednoj opasnosti u Avganistanu. Prema izveštajima postoji oko 200.000 onih koji su australijskim vlastima podneli zahteve za vizu. Teret tražilaca azila posebno je pao na šiitsku manjinu u Avganistanu, Hazare, koji čine čak 20 odsto stanovništva. Grupu progone Talibani i ISIS grupa Horasan.

Neki od onih koji su uspeli da izgrade svoje živote u inostranstvu vraćaju se da pomognu obnovu Avganistana. Jedan od najuspešnijih i društveno korisnih preduzeća u Avganistanu je medijska mreža Tolo. Izgradili su je Saad Mohseni i njegov brat, avganistanske izbeglice koji su se vratili u Avganistan iz Australije da pokušaju da obnove državu.

Pomaganje narodu Avganistana nije samo njihova stvar, već bi bila od velike koristi za druge države, pa ne bi trebalo okretati leđa narodu Avganistana.