Zakoni fizike dozvolјavaju putovanje kroz vreme. Teoretičari zavera smatraju da je Nikola Tesla i praktično to izveo pre više od 80 godina. Zašto onda lјudi nisu postali vremenski putnici? Ili, možda, i jesu, a da nismo ni svesni toga!?

U filmovima, putnici kroz vreme obično uđu u mašinu i … nestanu. Zatim se trenutno ponovo pojavlјuju među kaubojima, vitezovima ili dinosaurusima. Ono što ovi filmovi pokazuju je u suštini vremenska teleportacija.

Naučnici ne misle da je ova koncepcija verovatna u stvarnom svetu, ali takođe ne prebacuju putovanje kroz vreme u carstvo ludaka. U stvari, zakoni fizike možda dozvolјavaju hronološke skokove, ali nevolja je u detalјima.

Putovanje vremenom u blisku budućnost je lako: radite to upravo sada brzinom od jedne sekunde u sekundi, a fizičari kažu da se ta brzina može promeniti. Prema Ajnštajnovoj specijalnoj teoriji relativnosti, protok vremena zavisi od toga koliko se brzo krećete. Što brže putujete, sekunde sporije prolaze. A prema Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti, gravitacija takođe utiče na satove: što je gravitacija u blizini snažnija, vreme teče sporije.

„U blizini masivnih tela, blizu površine neutronskih zvezda ili čak na površini Zemlјe, iako je to mali efekat, vreme teče sporije nego u udaljenim tačkama“, kaže Dejv Goldberg, kosmolog sa Univerziteta Dreksel.

Ako bi se osoba približila blizu ivice crne rupe, gde je gravitacija ogromna, kaže Goldberg, moglo bi da prođe samo nekoliko sati dok je za nekoga na Zemlјi prošlo 1.000 godina. Da se ​​osoba koja je bila u blizini crne rupe vrati na ovu planetu, ona bi zapravo otputovala u budućnost. „To je pravi efekat“, kaže on. “To je potpuno nekontroverzno.”

Problemi sa paradoksima

Međutim, vraćanje unazad u vremenu postaje trnovitije (trnovitije nego biti rastrgan u komadiće unutar crne rupe). Naučnici su smislili nekoliko načina na koje bi to moglo biti moguće, i decenijama su svesni paradoksa putovanja kroz vreme u opštoj relativnosti. Fabio Kosta, fizičar sa Nordijskog instituta za teorijsku fiziku, primećuje da je rano rešenje za putovanje kroz vreme počelo sa scenarijem napisanim 1920-ih. Ta ideja je uklјučivala masivni dugi cilindar koji se brzo okretao na način trljanja slame između vaših dlanova i to uvrnuto prostor-vreme zajedno sa njim. Razumevanje da ovaj objekat može da deluje kao vremenska mašina koja omogućava putovanje u prošlost dogodilo se tek 1970-ih, nekoliko decenija nakon što su naučnici otkrili fenomen nazvan „zatvorene vremenske krive“.

„Zatvorena vremenska kriva opisuje putanju hipotetičkog posmatrača koji, dok uvek putuje napred kroz vreme iz sopstvene perspektive, u nekom trenutku se nađe na istom mestu i u vremenu gde je počeo, stvarajući petlјu“, kaže Kosta. “Ovo je moguće u oblasti prostor-vremena koja se, iskrivlјena gravitacijom, uvija u sebe.”

„Ajnštajn je čitao o zatvorenim vremenskim krivulјama i bio je veoma uznemiren ovom idejom“, dodaje on. Fenomen je ipak podstakao kasnija istraživanja.

Nauka je počela ozbilјno da shvata putovanje kroz vreme 1980-ih. 1990. godine, na primer, ruski fizičar Igor Novikov i američki fizičar Kip Torn sarađivali su na istraživačkom radu o zatvorenim vremenskim krivinama. „Počeli su da proučavaju ne samo kako neko može da pokuša da napravi vremensku mašinu, već i kako će ona funkcionisati“, kaže Kosta.

Jednako je važno, međutim, da su istražili probleme sa putovanjem kroz vreme. Šta ako, na primer, bacite bilijarsku lopticu u vremeplov, a ona otputuje u prošlost i onda se sudari sa svojim prošlim sopstvom na način koji znači da njegovo sadašnje ja nikada ne bi moglo da uđe u vremeplov? „To izgleda kao paradoks“, kaže Kosta.

Od 1990-ih, kaže on, postojalo je stalno interesovanje za ovu temu, ali bez većeg pomaka. Oblast danas nije mnogo aktivna, delom zato što svaki predloženi model vremenske mašine ima problema. „Ima neke atraktivne karakteristike, možda i potencijal, ali onda kada neko počne da razotkriva detalјe, na kraju postoji neka vrsta blokade na putu“, kaže Gaurav Kana sa Univerziteta Rod Ajlend.

Na primer, većina modela putovanja kroz vreme zahteva negativnu masu, a samim tim i negativnu energiju, jer, kao što je Albert Ajnštajn otkrio kada je otkrio E = mc² , masa i energija su jedno te isto. Bar u teoriji, kao što električni naboj može biti pozitivan ili negativan, može biti i masa, iako niko nikada nije pronašao primer negativne mase. Zašto putovanje kroz vreme zavisi od tako egzotične materije? U mnogim slučajevima, potrebno je držati otvorenu crvotočinu, tunel u prostor-vremenu predviđen opštom relativnošću koji povezuje jednu tačku u kosmosu sa drugom, a koje u stvarnom životu još nisu identifikovane. Bez negativne mase, gravitacija bi izazvala kolaps ovog tunela. „O tome možete razmišlјati kao o suprotstavlјanju pozitivnoj masi ili energiji koja želi da prođe kroz crvotočinu“, kaže Goldberg.

Kana i Goldberg se slažu da je malo verovatno da materija sa negativnom masom uopšte postoji, iako Kana primećuje da neki kvantni fenomeni obećavaju, na primer, negativnu energiju na veoma malim razmerama. Ali to ne bi bilo „ni blizu razmera koje bi bile potrebne za realističnu vremensku mašinu“, kaže on.

Ovi izazovi objašnjavaju zašto je Kanu u početku obeshrabrila Kerolajn Malari, tada njegova studentkinja na Univerzitetu Masačusets Dartmut, da radi projekat putovanja kroz vreme. Malari i Kana su ipak krenuli napred i došli do teorijske vremenske mašine koja nije zahtevala negativnu masu. U svom pojednostavlјenom obliku, Malarijina ideja uklјučuje dva paralelna automobila, od kojih je svaki napravlјen od obične materije. Ako ostavite jedno parkirano i zumirate drugo uz ekstremno ubrzanje, između njih će se formirati zatvorena vremenska kriva.

Lako, zar ne? Ali dok se Malarijin model oslobađa potrebe za negativnom materijom, ona dodaje još jednu prepreku: zahteva beskonačnu gustinu unutar automobila da bi oni uticali na prostor-vreme na način koji bi bio koristan za putovanje kroz vreme. Beskonačna gustina se može naći unutar crne rupe, gde je gravitacija toliko intenzivna da gnječi materiju u zapanjujuće mali prostor koji se zove singularitet. U modelu, svaki od automobila treba da sadrži takvu singularnost. „Jedan od razloga zašto nema mnogo aktivnih istraživanja o ovoj vrsti stvari je zbog ovih ograničenja“, kaže Malari.

Drugi istraživači su kreirali modele putovanja kroz vreme koji uklјučuju crvotočinu ili tunel u prostor-vremenu od jedne tačke u kosmosu u drugu. „To je neka vrsta prečice kroz univerzum“, kaže Goldberg. Zamislite da ubrzate jedan kraj crvotočine skoro do brzine svetlosti, a zatim ga pošalјete nazad tamo odakle je došao. „Te dve strane više nisu sinhronizovane“, kaže on. „Jedan je u prošlosti; jedan je u budućnosti. Hodate između njih i putujete kroz vreme.“

Nešto slično možete postići pomeranjem jednog kraja crvotočine blizu velikog gravitacionog polјa, kao što je crna rupa, dok drugi kraj držite blizu manje gravitacione sile. Na taj način bi se vreme usporilo na strani velike gravitacije, u suštini omogućavajući čestici ili nekom drugom komadu mase da boravi u prošlosti u odnosu na drugu stranu crvotočine.

Međutim, pravlјenje crvotočine zahteva dosadnu negativnu masu i energiju. Crvotočina stvorena od normalne mase bi se srušila zbog gravitacije. „Većina dizajna obično ima neke slične probleme“, kaže Goldberg. „Teoretski su moguće, ali trenutno ne postoji izvodlјiv način da se naprave, kao pica dobrog ukusa bez kalorija.“

A, možda problem nije samo u tome što ne znamo kako da napravimo mašine za putovanje kroz vreme, već i u tome što to nije moguće učiniti osim na mikroskopskim skalama – verovanja pokojnog fizičara Stivena Hokinga. Predložio je pretpostavku o zaštiti hronologije: Univerzum ne dozvolјava putovanje kroz vreme jer ne dozvolјava promene u prošlosti. „Izgleda da postoji agencija za zaštitu hronologije, koja sprečava pojavu zatvorenih vremenskih krivih i tako čini univerzum bezbednim za istoričare“, napisao je Hoking u radu iz 1992. u Fizikal Rivju.

Deo njegovog rasuđivanja uklјučivao je paradokse koje bi putovanje kroz vreme stvorilo, kao što je gore pomenuta situacija sa bilijarskom lopticom i njen poznatiji pandan, paradoks dede: Ako se vratite u prošlost i ubijete svog dedu pre nego što on dobije decu, ne možete biti rođeni, pa stoga ne možete putovati kroz vreme, i stoga ne možete ni da ubijete svog dedu. A ipak ste tu. Ipak, Hokingova teorija još uvek nije dokazana.

Međutim, te komplikacije zanimaju filozofa Masačusetskog instituta za tehnologiju Agustina Rajoa, jer paradoksi ne dovode u pitanje samo uzročnost i hronologiju. Oni takođe čine da slobodna volјa izgleda sumnjivo. Ako fizika kaže da možete da se vratite u prošlost, zašto onda ne možete da ubijete svog dedu? „Šta te sprečava?” kaže on, „Zar nisi slobodan?“

Rajo sumnja da je putovanje kroz vreme u skladu sa slobodnom volјom. „Šta je prošlo prošlo je“, kaže on. „Dakle, ako je, u stvari, moj deda preživeo dovolјno dugo da ima decu, putovanje unazad to neće promeniti. Zašto neću uspeti ako pokušam? Ne znam jer nemam dovolјno podataka o prošlosti. Ono što znam je da ću nekako propasti.”

Drugim rečima, da ste otišli ​​da ubijete svog dedu, možda biste se okliznuli na bananu na putu ili biste propustili autobus. „Nije kao da biste našli neku specijalnu silu koja vas primorava da to ne uradite“, kaže Kosta. “Ne biste to uradili iz sasvim svakodnevnih razloga.”

Tokom 2020. godine Kosta je radio sa Žermenom Tobarom, tada njegovim studentom na Univerzitetu Kvinslend u Australiji, na matematici koja ima u osnovi slične ideje: da je putovanje kroz vreme moguće bez paradoksa i sa slobodom izbora.

Goldberg se na neki način slaže sa njima. „Definitivno spadam u kategoriju ljudi koji misle da ako postoji putovanje kroz vreme, ono će biti konstruisano na takav način da proizvodi jedan samodosledan pogled na istoriju“, kaže on. “Zato što se čini da je to način na koji su konstruisani svi ostali naši fizički zakoni.”

Alternativne teorije

Dok se čini da Ajnštajnove teorije samo otežavaju putovanje kroz vreme, neki istraživači su predložili druga rešenja koja bi mogla da omoguće skokove napred-nazad u vremenu. Ove alternativne teorije dele jednu veliku manu: naučnici kažu da ne postoji način da osoba preživi vrstu gravitacije i pritiska koje one zahtevaju.

Tako je astronom Frank Tipler predložio mehanizam poznat kao Tiplerov cilindar gde se može uzeti materija koja je 10 puta veća od sunčeve mase, a zatim je umotati u veoma dug, ali veoma gust cilindar. Anderson institut, organizacija za istraživanje putovanja kroz vreme, opisala je cilindar kao „crnu rupu koja je prošla kroz fabriku špageta“. Nakon što bi se ove špagete crne rupe zavrtile nekoliko milijardi obrtaja u minuti, svemirski brod u blizini – prateći vrlo preciznu spiralu oko cilindra – mogao bi da putuje unazad u vremenu na “zatvorenoj krivulјi nalik vremenu”.

Najveći problem je u tome što da bi Tipler cilindar postao stvarnost, cilindar bi morao da bude beskonačno dugačak ili da bude napravlјen od neke nepoznate vrste materije. Barem u doglednoj budućnosti, beskrajne međuzvezdane „testenine“ su van našeg domašaja.

S druge strane, teoretski fizičar Amos Ori sa Tehnion-Izraelskog tehnološkog instituta u Haifi predložio je model vremenske mašine napravlјene od zakrivlјenog prostor-vremena – vakuuma u ​​obliku krofne okruženog sferom normalne materije.

„Mašina je sam prostor-vreme“, rekao je Ori za Live Science. „Ako bismo stvorili oblast sa ovakvim iskrivlјenjem u svemiru koji bi omogućio da se vremenske linije zatvore, to bi moglo omogućiti budućim generacijama da se vrate da posete naše vreme.

Postoji nekoliko upozorenja za Orijevu vremensku mašinu. Prvo, posetioci prošlosti ne bi mogli da putuju u vremena ranija od pronalaska i konstrukcije vremenske krofne. Drugo, i što je još važnije, pronalazak i konstrukcija ove mašine zavisiće od naše sposobnosti da po volјi manipulišemo gravitacionim polјima — što je podvig koji bi teoretski mogao biti moguć, ali je svakako van našeg neposrednog dometa.

Postojanje više istorija

Docent fizike na Brok Univerzitetu Barak Šošani zastupa ideju postojanja  više istorija, ili, bolјe rečeno, više paralelnih vremenskih linija, koja može da razreši paradokse koje Novikovlјeva pretpostavka ne može. U stvari, može da reši svaki paradoks.

Ideja je vrlo jednostavna. Kada izađete iz vremeplova, izlazite na drugu vremensku liniju. U toj vremenskoj liniji možete da radite šta god poželite, uklјučujući i uništavanje vremenske mašine, a da ništa ne menjate u originalnoj vremenskoj liniji iz koje ste došli. Pošto ne možete da uništite vremensku mašinu u originalnoj vremenskoj liniji, koju ste zapravo koristili da putujete unazad, nema paradoksa.

Šošani kaže: „Nakon što sam poslednje tri godine radio na paradoksima putovanja kroz vreme, postao sam sve uvereniji da bi putovanje kroz vreme moglo biti moguće, ali samo ako naš univerzum može da dozvoli koegzistenciju više istorija.“

Čini se da kvantna mehanika to podrazumeva, barem ako se pretplatite na Everetovo tumačenje „mnogo svetova“ , gde se jedna istorija može „podeliti“ na više istorija, po jednu za svaki mogući rezultat merenja – na primer, da li je Šredingerova mačka živa ili mrtva, ili da li ste stigli u prošlost ili ne.

„Ali ovo su samo nagađanja. Moji studenti i ja trenutno radimo na pronalaženju konkretne teorije putovanja kroz vreme sa više istorija koja je u potpunosti kompatibilna sa opštom relativnošću.“, nastavlja Šošani, „Naravno, čak i ako bismo uspeli da pronađemo takvu teoriju, to ne bi bilo dovolјno da dokaže da je putovanje kroz vreme moguće. Ali to bi barem značilo da putovanje kroz vreme nije isklјučeno paradoksima doslednosti.“

Putovanje kroz vreme i paralelne vremenske linije skoro uvek idu ruku pod ruku u naučnoj fantastici, ali sada imamo dokaz da moraju ići ruku pod ruku i u pravoj nauci. Opšta teorija relativnosti i kvantna mehanika nam govore da bi putovanje kroz vreme moglo biti moguće i, ako jeste, onda višestruke istorije takođe moraju biti moguće.

Niko ne zna šta će nositi budućnost putovanja kroz vreme u prošlost. I do sada nijedan putnik kroz vreme nije došao da nam kaže o tome. Ili, možda, ne znamo ili nismo svesni da se to zaista već dogodilo!? Teoretičari zavera smatraju da je Nikola Tesla i praktično to izveo pre više od 80 godina.

D. Tovarišić