Odvajkada postoje pokušaji prilagođavanja vremena svojim aktivnostima * Da li su Kinezi u toku Olimpijade 2008. godine uspeli oterati oblake ili je sve samo sticaj vremenskih prilika? * Koje su do sada razvijene metode “zasejavanja oblaka”?

Pisac naučne fantastike mogao bi da zamisli budućnost u kojoj vladin zvaničnik bira dnevno vreme za građane svoje zemlјe. Suša na jugu? Nema problema, samo ćemo naručiti nekoliko blagih tuševa. Oluja koja preti severu? Samo budite mirni, narode, lansiraćemo malu nuklearnu bombu da raznesemo oluju.

Kažu da je istina čudnija od fikcije, a takav je slučaj i sa lјudima koji pokušavaju da kontrolišu vreme. Počnimo sa kratkom istorijom. Brojna indijanska plemena, posebno ona koja žive u polusušnim pustinjskim zemlјama, kao što su Pueblo, Hopi i Zuni, bavila su se složenim plesovima kako bi prizvali kišu. U kasnim 1800-im i ranim 1900-im, “proizvođači kiše” lutali su zapadnim Sjedinjenim Državama, obećavajući da će okončati suše uz naknadu. Ovi lutajući prodavci koristili su kombinaciju pseudonauke i veličanstvenog umeća ubeđivanja zajednice da će njihova tehnika doneti kišu u kratkom roku. Čak se i američka vlada uklјučila u taj čin. Godine 1891, Kongres je odvojio tada ogromnih 19.000 dolara za sprovođenje testova prizivanja kiše u Teksasu pod vođstvom Roberta Drajenforta. Drajenfortovi rezultati bili su neubedlјivi, a kako je vreme odmicalo, političari i građani počeli su da gledaju na proizvođače kiše sa sve većim skepticizmom.

Biće potrebno još četiri decenije pre nego što naučnici koji se bave kontrolom vremena počnu da zasenjuju šarlatane. Prava prekretnica nastupila je 1946. godine, kada su Irving Langmuir i Vinsent Šefer, hemičari koji rade u Dženeral Elektrik Reserč Laboratori u Šenektadiju, Nјujork, otkrili da mogu da unesu kristale leda u ohlađeni oblak i stvore sneg. Oni su proces nazvali glaciogenim zasejavanjem oblaka i ubrzo su zatražili pomoć fizičkog hemičara (i brata romanopisca Kurta Vonegata) Bernarda Vonegata.

Vonegat je tražio drugu kristalnu supstancu koja bi imala sličan efekat i našao ju je u srebro-jodidu. Vremenom, tim je razradio osnovnu nauku o zasejavanju oblaka, koja ide ovako: Često kapi vlage u oblacima ne mogu da se smrznu bez dodatne pomoći. Ako ove kaplјice naiđu na kristale srebro-jodida, one se nalepe na kristale i smrzavaju se. Kada led dovolјno poraste, pada iz oblaka, bilo kao sneg ili, ako prođe kroz topliji vazduh, kao kiša.

Konačno, naučnici su pronašli način da kontrolišu vremenske prilike, barem u laboratoriji. Tokom narednih 30 godina, istraživači i preduzetnici širom sveta počeli su da primenjuju principe koje su razvili Langmuir, Šefer i Vonegat u realnom svetu zasejavanja oblaka. Leteli su avionima u oblake, ispuštajući svoje oblake srebro-jodida dok su išli, ili su ispalјivali artilјerijske granate napunjene srebro- jodidom u oblake. U nekim slučajevima, ovi modifikatori vremena pokušavali su da proizvedu kišu u područjima pogođenim sušom, ublaže štetu od grada sprečavajući da grad bude tako veliki, ili raspršuju nasipe magle oko aerodroma. Mnogi vlasnici ove nove tehnologije izneli su smele tvrdnje o svojim uslugama za razbijanje oblaka. Nažalost, nauka nikada nije mogla da potkrepi te tvrdnje. Ako ništa drugo, činilo se da je rigorozno eksperimentisanje sugerisalo da zasejavanje oblaka jedva da radi ili, što je još gore, uopšte nije funkcionisalo.

Ipak, tokom godina se akumuliralo dovolјno primamlјivih dokaza da se održi interesovanje za modifikaciju vremena. Na primer, istraživanje sprovedeno u Južnoj Africi i Meksiku pokazalo je da je zasejavanje toplih kišnih oblaka česticama soli, ono što je poznato kao higroskopsko zasejavanje, efikasnije od zasejavanja kišnih oblaka srebro-jodidom. Kineski naučnici veruju da su savladali zasejavanje oblaka do tog stepena da mogu da garantuju da će određeni dan biti kišovit ili sunčan, kao što je recimo ceremonija otvaranja Letnjih olimpijskih igara 2008. u Pekingu.

Trenutno, neke države koriste programe za zasejavanje oblaka u pokušaju da povećaju nivoe padavina ili spreče grad koji oštećuje useve. Osmogodišnji eksperiment u Teksasu i Oklahomi, sproveden na preko 12.950 kvadratnih kilometara, pokazao je da je zasejavanje oblaka povećalo količinu padavina, visinu oblaka, dužinu oluja i oblast u kojoj je padala kiša. Uprkos tome, entuzijazam za zasejavanje oblaka u SAD je “presušio” od ranih 1970-ih, kada je federalno finansiranje iznosilo oko 19 miliona dolara godišnje.

Na međunarodnom planu, Rusija, Izrael, Tajland, Južnoafrička Republika i Karipske zemlјe su se okušale u korišćenju oblaka, sa različitim rezultatima. Australijski naučnici su sproveli brojne eksperimente, otkrivši da zasejavanje nije bilo efikasno u australijskim ravnicama, ali je bilo veoma efikasno nad Tasmanijom. Uprkos nekim uspešnim testovima, zasejavanje oblaka i dalјe ima mnogo problema. Osnovna briga je: da li radi? Možda je to zagonetka kokoške i jajeta, da li bi kiša padala u datom području bez upotrebe zasejavanja oblaka i da li bi kiša padala manje? Zasejavanje oblaka takođe u velikoj meri zavisi od uslova okoline kao što su temperatura i sastav oblaka.

Godine 2003, Nacionalna akademija nauka Sjedinjenih Država je objavila da 30 godina studija nije proizvelo „ubedlјive“ dokaze da vremenske promene deluju. S druge strane, Američko meteorološko društvo tvrdi da neke studije o zasejavanju oblaka pokazuju povećanje količine kiše za 10 posto.

Jedna je stvar kontrolisati padavine iz nekoliko oblaka u lokalizovanom području. Ali da li je moguće sprečiti stvaranje uragana? Neki naučnici misle da jeste. Kompjutersko modeliranje nedavnih velikih uragana, kakav je bio Endrju iz 1992. godine, otkriva kako su čak jedna ili dve male promene mogle da pretvore veliku katastrofu u manju oluju. Ovo je suština teorije haosa, skup naučnih principa koji opisuju veoma složene sisteme, kao što su vremenski sistemi, gde male promene u početnim uslovima radikalno menjaju konačne rezultate.

Sada se meteorolozi pitaju da li bi mogli da iskoriste teoriju haosa kako bi sprečili stvaranje uragana. Ako bi mogli da promene jednu ili dve varijable baš kada se atlantska oluja počinje uvijati u čudovište, možda bi mogli da umanje njenu snagu ili da joj skrenu put. Promena temperature mora izgleda kao najverovatniji scenario, a nekoliko naučnika je predložilo premazivanje površine okeana tankim slojem biorazgradivog ulјa. Ovo bi, u teoriji, moglo da smanji isparavanje, proces koji pokreće formiranje uragana. Slične ideje bi mogle da funkcionišu i na tornadima. Jedan fizičar je predložio da se poremeti formiranje oblaka u obliku levka tako što će atmosferu upaliti snopovima mikrotalasa sa satelita na solarni pogon.

Trenutno, sve ovo zvuči više kao naučna fantastika, gde kontrola vremena ostaje jednostavna kao okretanje prekidača na mašini za modifikaciju vremena i biranje prave količine kiše, snega ili sunca.

Kako Kina kontroliše vremenske prilike

Uoči Letnjih olimpijskih igara 2008. Narodna Republika Kina je privukla veliku pažnju javnosti za sve svoje napore u ekologiji. Zemlјa je napravila korake ka čišćenju zagađenja, preuređenju javnog prevoza i generalnom sređivanju Pekinga. Na kraju krajeva, događaj je obećavao da će biti najveća žurka godine, a ceo svet je pozvan da prisustvuje. Vlasti su odvratile potencijalno opasne stranke tako što su otežale posetu gradu i, čak su zahtevale od navijača koji dolaze u posetu da nose dozvole za njihov zaštitni znak u obliku maski.

Kineski zvaničnici su se suočili sa velikim brigama pred početak igara, pa su svoje mikro planiranje podigli na nečuvene nivoe. Ceremonija otvaranja 8. avgusta je pala tokom tradicionalno vlažne sezone za Peking. Da bi izbegli bilo kakve greške u svojim planovima, odlučili su da obore svaki oblak koji je izgledao kao da bi mogao da pokuša da uđe u grad “nepozvan”.

To možda zvuči ekstremno, ali kineske vlasti nisu postale takve meteorološke “nakaze” preko noći. Kinesko istraživanje kontrole vremena datira još od 1958. Četrdeset godina kasnije, vladin Program za modifikaciju vremena lansira hilјade specijalno dizajniranih raketa i artilјerijskih granata u nebo svake godine u pokušaju da manipuliše vremenskim uslovima. Program koji vodi Odelјenje za modifikaciju vremena, odelјenje Kineske akademije meteoroloških nauka, zapošlјava i obučava 32.000 do 35.000 lјudi širom Kine, od kojih su neki polјoprivrednici, koji su plaćeni za rukovanje protivavionskim topovima i raketnim bacačima. Ovo teško oružje ispaljuje rakete koje sadrže srebro-jodid u oblake, jer se smatra, kao što smo rekli, da srebro-jodid koncentriše vlagu i izaziva kišu, proces poznat kao zasejavanje oblaka. Kina je mnogo uložila u ovu tehnologiju, koristeći više od 12.000 protivavionskih topova i raketnih bacača pored oko 30 aviona.

Sa populacijom od više od 1,3 milijarde, Kini su potrebne ogromne količine vode. Vlada praktikuje zasejavanje oblaka kako bi pokušala da proizvede kišu za farmere, spreči sušu, ukloni zagađenje vazduha i smog, napuni bazene sa vodom i, naravno, napravi savršenu sliku otvaranja Olimpijske ceremonije.

Metode zasejavanja oblaka

Kancelarija za promenu vremena u Pekingu provela je dosta vremena istražujući kako sprečiti kišu u gradu tokom ceremonije otvaranja Letnjih olimpijskih igara 8. avgusta 2008. godine. Vlada je čak garantovala vedro nebo za događaj, obećanje koje je i uspela da ispuni. Za taj podvig trebalo je lansiranje 1.104 rakete za raspršivanje kiše sa 21 lokacije u gradu.

Čak i u oblastima sa veoma niskom vlažnošću, ima bar malo vode na nebu i oblacima. Oluja sa kišom se dešava nakon što se vlaga skupi oko prirodnih čestica u vazduhu, što dovodi do toga da vazduh dostigne nivo zasićenja u kom trenutku više ne može da zadrži tu vlagu. Zasejavanje oblaka u suštini pomaže tom procesu, obezbeđujući dodatna “jezgra” oko kojih se voda kondenzuje. Ova jezgra mogu biti soli, kalcijum hlorid, suvi led ili srebrni jodid, koji Kinezi koriste. Srebrni jodid je efikasan jer je njegov oblik sličan kristalima leda. Kalcijum hlorid se često koristi u toplim ili tropskim područjima.

U severnoj Kini, gde se nalazi Peking, tokom godine ne pada mnogo kiše. Nivoi padavina su 35 odsto ispod svetskog proseka, a neke od zaliha vode su značajno zagađene. Žiang Kiang, koji vodi Pekinšku kancelariju za modifikaciju vremena, rekao je za Azija Tajms da je nivo vode u vodenim basenima Pekinga porastao za 13 procenata zbog zasejavanja oblaka. Zasejavanje oblaka je takođe korišćeno za hlađenje Pekinga u vrućim danima.

Postoje tri metode zasejavanja oblaka: statička, dinamička i higroskopna. Zasejavanje statičkog oblaka uklјučuje širenje hemikalije poput srebro-jodida u oblake. Srebrni jodid obezbeđuje kristal oko kojeg se može kondenzovati vlaga. Vlaga je već prisutna u oblacima, ali srebrp-jodid u suštini čini kišne oblake efikasnijim u ispuštanju vode. Dinamičko zasejavanje oblaka ima za cilј da pojača vertikalne vazdušne struje, što podstiče da više vode prođe kroz oblake, što se prevodi u više kiše. Do 100 puta više kristala leda se koristi u dinamičkom zasejavanju oblaka nego u statičkoj metodi. Proces se smatra složenijim od statičkog zasejavanja jer zavisi od redosleda događaja koji ispravno rade. Dr Vilijam R. Koton, profesor atmosferskih nauka na Državnom univerzitetu Kolorado, i drugi istraživači razlažu dinamičko zasejavanje oblaka u 11 odvojenih faza. Neočekivani ishod u jednoj fazi mogao bi da upropasti ceo proces, čineći tehniku manje pouzdanom od zasejavanja statičkog oblaka.

Higroskopsko zasejavanje oblaka raspršuje soli kroz baklјe ili eksplozive u donjim delovima oblaka. Soli rastu u veličini kako se voda spaja sa njima. U svom izveštaju o zasejavanju oblaka, Koton kaže da higroskopsko zasejavanje obećava mnogo, ali zahteva dalјa istraživanja.

Kina ima reputaciju po pokretanju ambicioznih projekata, od Velikog zida u drevnim vremenima do najviše železničke pruge na svetu, koja povezuje Ćingaj sa Tibetom. Ali da li je ulaganje u zasejavanje oblaka vredno toga, i da li vlada zaista može da učini da pada kiša kad god vidi potrebu?

Kineski sportisti osvojili su 51 zlatnu medalјu na letnjim igrama 2008., najviše od svih zemalјa učesnica. Pekinška kancelarija za promenu vremena proslavila je još jednu klјučnu pobedu: Ceremonija je protekla bez padavina, temperatura nikada nije porasla iznad 29 stepeni Celzijusa, a veći deo dana protekao je sa samo nekoliko oblaka.

Zasejavanje oblaka je prilično skupo, iako potencijalno jeftinije od drugih projekata, kao što su preusmeravanje reka, izgradnja novih kanala ili pobolјšanje sistema za navodnjavanje. A opet, privlačnost zasejavanja oblaka može preusmeriti pažnju i finansiranje sa drugih projekata koji bi mogli biti obećavajući. Zatim postoje pitanja o promeni vremena. Da li neka područja izvlače vlagu iz vazduha koja bi padala kao kiša u drugom regionu? A ako regioni doživlјavaju sušu zbog klimatskih promena, nije li trud bolјe utrošiti na rešavanje uzroka globalnog zagrevanja?

Uprkos uveravanjima kompanija koje se bave zasejavanjem oblaka, zabrinutost je i dalјe prisutna zbog izloženosti toksičnosti srebro-jodida i kontaminacije zemlјišta. Ostala bezbednosna pitanja su transparentnija. U Kini, municija je oštetila imovinu, pa čak i ubila jednu osobu u maju 2006. Kineska vlada tvrdi da je pobolјšala praksu obuke, licenciranja i bezbednosti. Na kraju, zasejavanje oblaka ima jake pristalice, ali ostaje kontroverzno.

Naučnici možda nisu sigurni da li zasejavanje oblaka zaista funkcioniše, ali uprkos skepticizmu, Kina ide dalje. Nacija troši 60 do 90 miliona dolara godišnje na modifikaciju vremena, pored 266 miliona dolara potrošenih od 1995. do 2003. Vlada planira da proizvede 50 milijardi kubnih metara kiše godišnje kroz ovu praksu.

Da li je zasejavanje oblaka samo način da se zagađenje i klimatske promene gurnu pod tepih i da se igrate Boga kako biste osigurali da ne morate da zakazujete datum za kišu? Ili je to samo pitanje podešavanja vremena u svoju korist? Kako god da pogledate, malo je verovatno da će uskoro nestati. U stvari, naučnici su već predložili izgradnju flote masivnih brodova bez posade za zasejavanje oblaka iznad Zemlјinih okeana kako bi se obezbedilo hlađenje protiv globalnog zagrevanja izazvanog uglјen-dioksidom. Ako je zasejavanje oblaka način da se „obmanu“ gosti kada dolaze u posetu ili usevi trebaju navodnjavanje, da li zaista želimo svet u kome moramo da prilagođavamo atmosferu planete samo da bismo sprečili katastrofu ili, pak, sebe i svoje okruženje trebamo da prilagođavamo datim uslovima pod kapom nebeskom!?

Dragan Tovarišić