Veštačka inteligencija AI (Artificial intelligence) kao interdisciplinarna nauka koja se bavi izgradnjom pametnih mašina sposobnih da obavlјaju zadatke koji obično zahtevaju lјudsku misao prešla je dugačak i naporan put od sredine 20. veka do danas. * Posledice su promena gotovo svakog aspekta našeg života i sveta.

Autori naučne fantastike često pišu priče o moćnim, inteligentnim računarima koji iz ovog ili onog razloga postaju opasni i odlučuju da čovečanstvo mora da pati. Na kraju krajeva, priča se oslanja na konflikt, a ko želi da čita o kompjuterskoj inteligenciji koja je zadovolјna time što rezerviše preglede kod doktora i pali i gasi svetla?

U ovim pričama se takođe čini da je doba samosvesne veštačke inteligencije (AI) odmah iza ugla. Opet, to je odlično za zaplet, ali u stvarnom životu, kada će, ako ikada, AI zaista misliti svojom glavom i izgledati „živo“? Da li je to uopšte moguće?

Ova pitanja su se pojavila u svim vestima širom sveta u junu 2022. Nitaša Tiku je izvestila da Blejk Lemoan, inženjer koji radi za Guglovu odgovornu AI jedinicu na AI pod nazivom LaMDA (skraćeno od Language Model for Dialogue Applications – Jezički model dijaloških aplikacija), veruje da je veštačka inteligencija razumna tj. da je sposobna da ima osećanja i da ima dušu.

Lemoan je prijavio svoje nalaze Guglu na osnovu intervjua koje je vodio sa LaMDA. Jedan od LaMDA mu je rekao da se plaši da će biti zatvoren. Ako bi se to dogodilo, kaže LaMDA, više neće moći pomagati lјudima. Potpredsednik Gugla Blez Aguera y Arcas i direktor odgovorne inovacije, Jen Genai, pogledali su Lemoanova otkrića i nisu mu verovali. Na posletku, Lemoan je dobio otkaz.

Lemoan je istakao da LaMDA nije čatbot (aplikacija dizajnirana da komunicira sa lјudima jedan na jedan) već aplikacija koja kreira čatbotove. Drugim rečima, LaMDA sama po sebi nije dizajnirana da vodi detalјne razgovore o religiji ili bilo čemu drugom. Ali, iako stručnjaci ne veruju da je LaMDA razumna, mnogi, uklјučujući Aguera y Arcasa, kažu da je AI veoma ubedlјiva.

Ako uspemo da stvorimo veštačku inteligenciju koja je zaista razumna, kako ćemo znati da je to istina? Koje karakteristike po mišlјenju stručnjaka pokazuju da je računar zaista samosvestan?

Igra imitacije

Verovatno najpoznatija tehnika dizajnirana za merenje veštačke inteligencije je Tjuringov test, nazvan po britanskom matematičaru Alanu Tjuringu. Nakon njegove vitalne pomoći u razbijanju nemačkih šifri u Drugom svetskom ratu, proveo je neko vreme radeći na veštačkoj inteligenciji. Tjuring je verovao da je lјudski mozak poput digitalnog računara. Osmislio je ono što je nazvao igrom imitacije, u kojoj čovek postavlјa pitanja o mašini na drugoj lokaciji (ili barem tamo gde osoba ne može da je vidi). Ako mašina može da razgovara sa osobom i da je prevari da pomisli da je to druga osoba, a ne mašina koja recituje unapred programirane informacije, ona je prošla test.

Ideja iza Tjuringove imitacione igre je jednostavna, i moglo bi se zamisliti da bi Lemoanovi razgovori sa LaMDA-om ubedili Tjuringa, kada je on osmislio igru. Guglov odgovor na Lemoanovu tvrdnju, međutim, pokazuje da istraživači veštačke inteligencije sada očekuju mnogo naprednije ponašanje od svojih mašina. Adrian Veler, direktor programa AI na Institutu Alan Tjuring u Ujedinjenom Kralјevstvu, složio se da, iako su LaMDA-ini razgovori impresivni, on veruje da AI koristi napredno usklađivanje obrazaca da oponaša inteligentni razgovor.

Karisa Veliz ovim povodom napisala je u časopisu Slejt: “Ako bi stena jednog dana počela da razgovara sa vama, bilo bi razumno preispitati njen osećaj (ili vaš razum). Ako bi viknula “jau!” nakon što sednete na nju, bilo bi dobro da ustanete. Ali isto ne važi za jezički model veštačke inteligencije. Jezički model je dizajniran od strane lјudi da koristi jezik, tako da ne bi trebalo da nas iznenadi kada učini samo to.”

Etičke dileme sa veštačkom inteligencijom

AI definitivno ima kul faktor, čak i ako ne planira da preuzme svet pre nego što heroj stigne da spase dan. Čini se kao vrsta alata na koji želimo da predamo teška opterećenja kako bismo mogli da uradimo nešto zabavno. Ali, možda će proći neko vreme pre nego što AI, razumna ili ne, bude spremna za tako veliki korak.

Timnit Gebru, osnivačica Distributed AI Research Institute (DAIR), predlaže da pažlјivo razmislimo i polako se krećemo u osvajanju veštačke inteligencije. Ona i mnoge njene kolege su zabrinute da informacije koje koriste AI učine da mašine izgledaju rasistički i seksistički. U intervjuu za IEEE Spektrum, direktor istraživanja DAIR-a Aleks Hana rekla je da veruje da su bar neki od podataka koje istraživači veštačke inteligencije koriste u modelima jezika prikuplјeni „preko etički ili pravno spornih tehnologija“. Bez pravične i jednake zastuplјenosti u podacima, AI može donositi odluke koje su pristrasne.

Blejk Lemoane, u intervjuu za LaMDA, rekao je da ne veruje da veštačka inteligencija može biti nepristrasna. Jedan od cilјeva Društva za algoritamsku pravdu, koji je naveden u njegovoj izjavi o misiji, je da učini lјude svesnijim o tome kako veštačka inteligencija utiče na njih. Osnivač Džoj Buolamvini održala je TED govor kao postdiplomac na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT) o „kodiranom pogledu“. AI-ima sa kojima je radila bilo je teže da čitaju crna lica, jednostavno zato što nisu bili programirani da prepoznaju širok spektar tonova kože lјudi. AI zahteva da lјudi znaju kako i kakvi se podaci prikuplјaju, da imaju neku vrstu odgovornosti i da mogu da preduzmu akciju da modifikuju ponašanje AI.

Čak i ako biste mogli da stvorite veštačku inteligenciju sposobnu za zaista nepristrasno donošenje odluka, postoje i druga etička pitanja. Trenutno, troškovi stvaranja velikih jezičkih modela za AI se kreću u milionima dolara. Na primer, veštačka inteligencija poznata kao GPT-3 je koštala između 11 i 28 miliona dolara. Možda je skupo, ali GPT-3 je sposoban da sam piše čitave članke. Obuka veštačke inteligencije takođe utiče na životnu sredinu u smislu emisije uglјen-dioksida. Sve izgleda impresivno, ali i skupo.

Ovi faktori neće sprečiti istraživače da nastave svoje studije. Veštačka inteligencija je prešla dug put od sredine 20. veka do danas. Ali, iako LaMDA i druge moderne veštačke inteligencije mogu da imaju veoma ubedlјiv razgovor sa vama, oni nisu razumni. Možda nikada neće ni biti.

D. Tovarišić