Fentanil je sintetički opioidni lek koji se koristi za lečenje umerenog do jakog bola. Do 100 puta je jači od drugih opioida kao što su morfijum, heroin ili oksikodon. Poslednjih godina uzročnik je drastičnog povećanja smrtnosti dece.

Lek Fentanyl je opioidni analgetik koji se primenjuje intravenski ili u bolusu ili u infuziji, kao i intramuskularno, u niskim dozama da obezbedi analgeziju tokom kratkih hiruških procedura. Takođe se upotrebljava i u visokim dozama kao analgetik /respiratorni depresiv kod pacijenata koji zahtevaju asistiranu ventilaciju, za lečenje jakog bola, na primer tokom ili posle operacija ili ozbiljnih povreda kao flaster, ili smanjenja bolova obolelih od karcinoma i infarkta miokarda. Primeni Fentanila podležu kako odrasli tako i deca od 2 godine.

Kako se navodi u listi lekova naše zdravstvene organizacije, nije poznat eventualni rizik za čoveka i nema kliničkih podataka o dejstvu fentanila na mušku ili žensku plodnost. Međutim, studije na životinjama ukazale su na izvestan stepen reproduktivne toksičnosti, a neki testovi na pacovima su pokazali smanjenu žensku plodnost pri toksičnim dozama za majku. Upotreba leka Fentanyl u toku porođaja, uključujući carski rez, se ne preporučuje jer fentanil prolazi kroz placentu i može suprimirati spontano disanje u periodu nakon rođenja. Ukoliko je lek Fentanyl primenjen, oprema za asistiranu ventilaciju mora biti odmah dostupna za majku i novorođenče, ukoliko bude potrebna. Opioidni antagonista za dete mora uvek biti na raspolaganju. Lek Fentanyl se, takođe, tokom dojenja izlučuje u majčino mleko, pa se ne preporučuje dojenje ili upotreba eksprimiranog majčinog mleka 24 sata nakon primene leka Fentanyl. U svakom slučaju, potrebno je proceniti odnos koristi i rizika u slučaju dojenja nakon primene leka Fentanyl, navode medicinski stručnjaci.

Predoziranje fentanilom se uglavnom manifestuje kao produžetak njegove farmakološke aktivnosti. U zavisnosti od individualne osetljivosti, klinička slika se primarno određuje na osnovu stepena respiratorne depresije koja varira od usporenog disanja do prestanka disanja već nakon pola časa. Iako stručnjaci navode da je bezbedno uzimati fentanil sa paracetamolom, ibuprofenom ili aspirinom, kontradiktorno naglašavaju da se ne uzimaju nikakvi lekovi protiv bolova sa kodeinom uključujući Kodamol, ibuprofen (brufen) i kodein prilikom korišćenja fentanila, jer je veća verovatnoća neželjenih dejstava.

Kako se izboriti sa neželjenim efektima:

zatvor – pokušajte da jedete više namirnica sa visokim procentom vlakana kao što su sveže voće i povrće i žitarice. Pokušajte da popijete nekoliko čaša vode svakog dana.

razboleti se – ovaj neželjeni efekat bi obično trebalo da prođe posle nekoliko dana. Držite se lakih obroka i ne jedite bogatu ili začinjenu hranu. Pijte dosta tečnosti, kao što je voda, kako biste izbegli dehidrataciju.

bolovi u stomaku – pokušajte da se odmorite i opustite. Može da pomogne da jedete i pijete pomalo i da imate manje i češće obroke. Stavljanje toplotne podloge ili pokrivene flašice tople vode na stomak takođe može da pomogne.

osećaj pospanosti ili umora – ovi neželjeni efekti bi trebalo da prođu u roku od nedelju ili dve dok se vaše telo navikava na fentanil. Nemojte piti alkohol jer će to pogoršati ove nuspojave.

vrtoglavica – prestanite sa tim što radite i sedite ili lezite dok se ne osećate bolje. Nemojte piti alkohol jer će to pogoršati ove nuspojave. Ako osećaj ne nestane, nemojte više uzimati lekove i razgovarajte sa farmaceutima ili vašim lekarom. Ne vozite auto ili bicikl niti koristite alat ili mašineriju.

konfuzija – razgovarajte sa svojim lekarom Ako se osećate zbunjeno, vaša doza će možda morati da se promeni.

glavobolje – potrudite se da se odmorite i pijete dosta tečnosti. Nemojte piti alkohol dok uzimate fentanil jer ovo može pogoršati glavobolju. Zamolite vašeg apotekara da vam preporuči lek protiv bolova. Glavobolje obično treba da nestanu posle prve nedelje uzimanja fentanila.

svrab ili osip – možda će pomoći da uzmete antihistamin, koji možete kupiti u apoteci. Ako simptomi ne nestanu ili se stanje pogorša, razgovarajte sa svojim lekarom jer će vam možda morati preporučiti drugi lek protiv bolova.

Iako je kod nas definisana upotreba ovog leka samo uz recept lekara, fentanil se u svetu, pored legalnog izdavanja, proizvodi i ilegalno i sve se više nalazi u snabdevanju drugim uličnim drogama ili falsifikovanim pilulama fentanila na recept, jedna je od najčešćih droga uzroka smrti od predoziranja.

Smrtnost dece rapidno raste

U studiji Univerziteta Jejl, koja je ovih dana uzburkala američku javnost, a koja se odnosi na porast smrtnih slučajeva povezanih sa fentanilom među decom, pokazalo se da se smrtnost dece izazvane ovim lekom povećala za više od 30 puta između 2013. i 2021. godine, što ilustruje neumolјivi uticaj opioidne krize širom Sjedinjenih Država.

„Između 1999. i 2021. godine, 37,5% svih smrtonosnih pedijatrijskih trovanja opioidima bilo je uzrokovano fentanilom. Lek je sada primarni agens zabeležen u pedijatrijskoj opioidnoj krizi“, rekla je Džuli Gejter, autorka studije i docentkinja pedijatrije i epidemiologije na Jejlu.

Studija je pratila podatke za više od dve decenije smrti od opijata među osobama mlađim od 20 godina i otkrila da je 5.194 dece i tinejdžera umrlo od fentanila. U 2021. godini, skoro 70.000 odraslih u SAD se smrtno predoziralo fentanilom, što je najveći porast smrtnih slučajeva od predoziranja u istoriji zemlјe. Prema studiji, iste godine bilo je 1.557 pedijatrijskih smrtnih slučajeva od fentanila, a 40 novorođenčadi i 93 dece između 1 i 4 godine umrlo je od ovog opioida.

„Nijedno dete ne bi smelo da umre od opioida“, rekla je Gejterova. „Nije samo kriza ta koja pogađa odraslu populaciju. To je nešto što utiče na sve u ovoj zemlјi, na najugroženije, čak i na bebe.”

Koristeći podatke Okružnih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, Gejterova je otkrila da je 1999.god. 5% od 175 prijavlјenih smrtnih slučajeva od opijata kod dece bilo od fentanila. Do 2021. godine, porastao je na 94%, sa 1.557 od 1.657 smrtnih slučajeva od opioida koji se pripisuju drogi.

„Kada je kriza porasla kasnih 1990-ih, opioidi na recept su bili prepisivani i kod lјudi su se razvili poremećaji usled upotrebe supstanci. Od 2013. godine, većina fatalnih predoziranja uzrokovana je nelegalno proizvedenim opioidima, ali podaci o smrtnosti ne pokazuju gde i kako su lekovi dobijeni“, rekla je Gejterova.

„Problem se pogoršava, a mi ga nismo rešili“, kaže Gejterova. „Mere koje smo do sada koristili nisu obuzdali ovu krizu, a većina mera nije posebno usmerena na decu.“

Prema studiji, trendovi među tinejdžerima odražavaju one koji se primećuju kod zloupotrebe opioida kod odraslih. Između 2018. i 2021. godine došlo je do skoro trostrukog porasta smrtnih slučajeva među starijim adolescentima. Najviše umrlih (89,6%) bilo je među adolescentima starosti od 15 do 19 godina.

„Razgovarao sam sa porodicama i oni kažu da je to bilo prvi put da je dete uzelo drogu. Nisu ni znali da koriste fentanil, a sada ih više nema“, rekao je dr Kit Hamfris, profesor psihijatrije i bihevioralnih nauka na Univerzitetu Stenford.

„Za malu decu, izloženost fentanilu se obično dešava kod kuće“, rekla je Gejterova. „Mi smo već skoro tri decenije u ovome, a nismo učinili dovolјno da naučimo porodice o tome koliko ovi lekovi mogu biti smrtonosni za decu“, rekla je ona. „Ne naglašavamo dovolјno kako da ih skladištimo i odlažemo.“

Prema studiji, 43,8% smrtnih slučajeva među osobama mlađim od 20 godina dogodilo se kod kuće. Oko 87,5% predoziranja bilo je nenamerno, a benzodiazepini su pronađeni u 17,1% slučajeva.

Smrtnost je dostigla vrhunac u svim starosnim grupama tokom 2020. i 2021. godine, pogoršana pandemijom COVID-19. Prema studiji, skoro polovina svih fatalnih predoziranja mladih dogodila se tokom pandemije. „Pandemija COVID-19 bila je najgora moguća bolest koja se mogla desiti da pogorša krizu zavisnosti u SAD“, rekao je Hamfris. „Sam virus, mere preduzete za borbu protiv njega i gašenje društva stvorili su stresore.“

Gejterova je rekla da je potrebno bezbedno skladištenje i odlaganje lekova na recept kako bi se sprečilo da deca imaju pristup opioidima kod kuće. „Veći naglasak treba staviti na smanjenje štete“, rekla je ona, „uklјučujući i povećanje pristupa leku naloksonu za otklanjanje predoziranja, takođe poznatom kao Narkan, u domovima.“

„Preduzimanjem ovih zaštitnih mera i gledanjem na to kako su deca pogođena ovom krizom, možemo bolјe da ih zaštitimo“, rekla je Gejterova.

Automat za besplatnu pomoć

Školski zvaničnici širom SAD-a pokušavaju da zaustave porast smrtnih slučajeva od predoziranja, posebno među tinejdžerima, povećanjem dostupnosti naloksona, koji može da preokrene predoziranje opioidima za nekoliko minuta.

Zakon o bezbednosti opijata u kampusu, koji je u SAD-u stupio na snagu 1. januara ove godine, zahteva od kalifornijskih društvenih koledža i javnih koledža da distribuiraju Narkan i obezbede obuku.

U cilju povećanja pristupačnosti leka Narkan, koji bi mogao pomoći u zaustavlјanju smrtnosti od opioida među mladima, studenti su razvili automat za njegovu besplatnu podelu. Besplatna mašina za prodaju leka nalokson (Narkan) za otklanjanje predoziranja predstavlјena je nedavno na Univerzitetu Santa Klara, prvom takvom resursu u kampusu u oblasti Zaliva San Francisko, metropolskom regijom koja okružuje ušća zaliva San Francisko, San Pablo i Suisun u severnoj Kaliforniji.

„Mašina u školskom Memorijalnom centru Benson će izdavati dva pakovanja Narkana, spreja za nos za isporuku naloksona, sa uputstvima o tome kako prepoznati znake predoziranja, kako primeniti sprej i pozvati hitnu pomoć“, rekli su zvaničnici univerziteta u saopštenju. QR kod na mašini takođe ima vezu do video snimka za obuku Odelјenja za javno zdravlјe Kalifornije o Narkanu.

„Studenti su bili pokretačka snaga na Univerzitetu Santa Klara za primenu principa smanjenja štete, koji ima za cilј da spreči smrtne slučajeve povezane sa drogom pružanjem lečenja i usluga umesto promovisanja politike samo apstinencije,“ rekla je pomoćnica profesora javnog zdravlјa Džejmi Čang, koja je pomogla u pokretanju kampanje za mašinu.

„Sa besplatnom mašinom za prodaju koja je centralizovana u oblasti studentskih dobara, želimo da destigmatizujemo ovaj lek i damo studentima alate i obrazovanje koji su im potrebni da bi naša zajednica bila bezbednija“, rekla je Čangova. „Sada studenti apsolutno prepoznaju da postoje alati za spasavanje života poput naloksona i da oni mogu biti deo rešenja za opioidnu krizu.“

Čangova, koja godinama pomaže u maloj distribuciji naloksona, rekla je da je dozator na Univerzitetu Santa Klara prvi te vrste koji je predstavlјen na univerzitetu u Bej oblasti. „Studenti su 100% razumeli potrebu za ovim u kampusu, posebno zato što su mladi lјudi jako pogođeni krizom fentanila“, rekla je ona. „Želeli su da nalokson bude pristupačniji. Nјihovo zalaganje i upornost u traženju rešenja bili su klјučni za ovo lansiranje.”

Predstavlјanje mašine dolazi skoro tri godine nakon što je Čarli Ternan (22) umro u spavaćoj sobi bratstva na Univerzitetu Santa Klara nekoliko nedelјa pre diplomiranja. Ternan je nameravao da kupi Percocet, lek na recept koji je uzeo posle operacije, ali je umro nakon što je progutao falsifikovanu pilulu koja je sadržala fentanil. Ternanov otac, Ed Ternan, pokrenuo je grupu Song for Charlie sa sedištem u Pasadeni kako bi obrazovao mlade lјude o opasnostima fentanila i falsifikovanih lekova.

U Los Anđelesu, USC je pokrenuo NaloksonSC, onlajn program distribucije Narkana, u nastojanju da obuzda smrtne slučajeve od predoziranja u školi. Program su osnovali studenti farmacije i registrovani farmaceuti. Besplatni kompleti naloksona mogu se preuzeti u kampusu zdravstvenih nauka USC-a i kampusu Univerzitetskog parka.

Nemamo, ili ne znamo da postoje studije o tome koliko je naše društvo upoznato s ovim, pa i drugim sličnim lekovima, niti znamo šta lekari propisuju kako odraslima tako ni deci. Evidentno je da se ponašanje svih nas drastično promenilo u prethodnih nekoliko decenija. Da bismo se vratili u normalu, potrebno je veće angažovanje svih nas uz pomoć kompetentnih i odgovornih stručnjaka, a ne samo bezidejnih samozvanih eksperata koji se u sve (ne)razumeju i defiluju TV studijima. Ako želimo „svetliju“ budućnost!?