Nove studije ukazuju da je teška suša, pogoršana rasprostranjenom sečom šuma i klimatskim promenama, izazvala misterioznu propast Maja. Da li je to objašnjenje ispravno ili neka, ranije poznata, ostaje vremenu da dokaže.

Dugo je to bila jedna od najintrigantnijih misterija u drevnoj istoriji: zašto su Maje, izuzetno sofisticirana civilizacija, koja se sastojala od više od 19 miliona lјudi, iznenada propala negde tokom 8. ili 9. veka. Iako narod Maja nikada nije u potpunosti nestao — njihovi potomci i dalјe žive širom Centralne Amerike — desetine klјučnih urbanih oblasti u nizijama poluostrva Jukatan, poput Tikala, prešle su od užurbanih gradova do napuštenih ruševina tokom otprilike stotinu godina.

Naučnici i laici su predložili bezbroj teorija koje objašnjavaju kolaps, u rasponu od verodostojnih (preterani lov, strana invazija, pobuna selјaka) do apsurdnih, kao što su invazija vanzemalјaca, natprirodne sile itd. Međutim, u svojoj knjizi Collapse iz 2005., Jared Diamond je izneo drugačiju vrstu teorije – da je dugotrajna suša, pogoršana nepromišlјenim krčenjem šuma, primorala stanovništvo Maja da napusti svoje gradove. Ta hipoteza je konačno stavlјena na test arheološkim dokazima i podacima o životnoj sredini i rezultatima objavlјenim u par studija.

U prvoj studiji, objavlјenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences, istraživači sa Državnog univerziteta u Arizoni analizirali su arheološke podatke širom Jukatana kako bi postigli bolјe razumevanje uslova životne sredine kada je ovo područje bilo napušteno. Otprilike u to vreme, otkrili su, ozbilјno smanjenje padavina bilo je udruženo sa brzom stopom krčenja šuma, pošto su Maje palile i sekle sve više šuma da bi iskrčili zemlјu za polјoprivredu. Zanimlјivo je da su im takođe bile potrebne ogromne količine drveta za podsticanje vatre kojim su kuvali krečni malter za njihove složene konstrukcije, a stručnjaci procenjuju da bi bilo potrebno 20 stabala da se proizvede jedan kvadratni metar gradskog pejzaža.

Druga studija, koju su objavili istraživači sa Univerziteta Kolumbija u Geophisical Research Letters, primenila je kvantitativne podatke na ove trendove. Koristeći evidenciju stanovništva i merenja sa trenutno pošumlјenog i iskrčenog zemlјišta u regionu, konstruisali su kompjuterski model krčenja šuma na Jukatanu i izvršili simulacije da vide kako bi to uticalo na padavine.

Pošto očišćeno zemlјište apsorbuje manje sunčevog zračenja, manje vode isparava sa njegove površine, čineći oblake i padavine oskudnijim. Kao rezultat toga, brzo krčenje šuma pogoršalo je već ozbilјnu sušu, u simulaciji, krčenje šuma je smanjilo količinu padavina za pet do 15 procenata i bilo je odgovorno za 60 procenata ukupnog sušenja koje se dogodilo tokom jednog veka kada je civilizacija Maja propala. Nedostatak šumskog pokrivača je takođe doprineo eroziji i iscrplјivanju zemlјišta.

U vreme neviđene gustine naselјenosti, ova kombinacija faktora je verovatno bila katastrofalna. Usevi su podbacili, posebno zato što su se suše dešavale nesrazmerno tokom letnje vegetacije. Slučajno, trgovina se pomerila sa kopnenih puteva, koji su prelazili srce nizije, na morska putovanja, koja su se kretala po obodu poluostrva.

Pošto se tradicionalna elita u velikoj meri oslanjala na trgovinu godišnjim viškovima useva, da bi izgradila bogatstvo, bila je uskraćena za veliki deo svoje moći. To je primoralo selјake i zanatlije da donesu kritičan izbor, možda neophodan da bi izbegli glad: napuštanje nizije. Rezultat su kitnjaste ruševine koje se danas prostiru duž poluostrva.

Kolaps je posebno intrigantan jer se naizgled dogodio u „vreme u kojem su razvili sofisticirano razumevanje svog okruženja, izgradili i održavali intenzivnu proizvodnju i vodovodne sisteme i izdržali najmanje dve dugoročne epizode ​​suše“, kaže B.L. Turner, vodeći autor studije ASU. Drugim rečima, Maje nisu bile budale. Oni su poznavali svoje okruženje i kako da prežive u njemu, a ipak su nastavili da krče šume brzim tempom, sve dok lokalna sredina nije bila u stanju da održi njihovo društvo.

„Jedna od lekcija ovih komplementarnih studija“, kaže klimatski modelar Robert Oglesbi sa Univerziteta u Nebraski, koji je radio na drugom dokumentu, „jeste da naše preoblikovanje životne sredine često može imati neželјene posledice i da ih možda nismo svesni sve dok ne bude prekasno. Kao današnji primer, možemo čak pogledati i drugu regiju u kojoj su živele drevne Maje, Gvatemalu, koja prolazi kroz brzu seču šuma“.

U dugačkom nizu različitih objašnjenja za majansko napuštanje znamenitih gradova, ove dve studije mogu doprineti u razjašnjavanju i navesti buduće istraživače na pravi ili pogrešan trag. Do konačnog rešenja enigme ostaje da verujemo ili ne verujemo u bilo koju predloženu pretpostavku.

D. Tovarišić