Najverovatnije vas nikada nisu oteli vanzemalјci i verovatno ne poznajete nikoga ko je imao četku od Bigfuta. Ali nesumnjivo je da ste vi ili neko vama blizak imali naizgled paranormalno iskustvo „viđenja“ budućnosti ili dalekih događaja. Većina nas je sanjala nešto što se na kraju ostvarilo, imala je ispravan predosećaj o događaju kilometrima daleko ili je predvidela nenadani telefonski poziv od starog prijatelјa. Iskustvo je neverovatno čudno – pozitivno sablasno – ali se dešava stalno.

Pa, šta se ovde dešava? Zavisi koga pitate. Znatan deo svetske populacije ove čudne događaje pripisuje ekstračulnoj percepciji (EkstraSenzorna Percepcija – ESP), posebnom čulu izvan vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa. Za razliku od običnih čula, ESP ima praktično neograničen domet i doživlјava se uglavnom kao misli, a ne kao telesni osećaji.

Drugi stav je da u ovim događajima uopšte nema ničeg natprirodnog. Ove stvari se dešavaju, kažu skeptici, ali su savršeno u skladu sa konvencionalnom naukom. U ovom članku ćemo pogledati obe strane argumenta da bismo otkrili šta bi moglo da stoji iza ESP fenomena. Takođe ćemo saznati kako lažni vidovnjaci mogu da lažiraju ESP, i videćemo kako ova vrsta prevare utiče na tekuću debatu o parapsihologiji.

Ekstrasenzorna percepcija je zajednički pojam za različite hipotetičke mentalne sposobnosti. Ove sposobnosti (zajedno sa drugim paranormalnim pojavama) se takođe nazivaju psi.

Glavni tipovi ESP-a su:

• Telepatija: sposobnost čitanja misli druge osobe
• Vidovitost: sposobnost da se “vide” događaji ili objekti koji se dešavaju negde drugde
• Prekognicija: sposobnost da se vidi budućnost
• Retrokognicija: sposobnost sagledavanja daleke prošlosti
• Medijumi imaju sposobnost kanalisanja mrtvih duhova
• Psihometrija: sposobnost čitanja informacija o osobi ili mestu dodirivanjem fizičkog objekta

Usko povezan psi fenomen, koji tehnički nije deo ESP-a, je telekineza, sposobnost da se promeni fizički svet samo pomoću uma.

Sve ove sposobnosti su zasnovane na ideji da lјudska bića mogu da percipiraju stvari izvan opsega poznatih telesnih čula. Ovaj koncept postoji od početka lјudske civilizacije, pod mnogo različitih imena, ali se moderna koncepcija razvila tek u prvoj polovini 20. veka. Sam termin ESP skovao je 1934. godine profesor Univerziteta Duke JB Rhine, jedan od prvih uglednih naučnika koji je sproveo istraživanje paranormalnog u univerzitetskoj laboratoriji.

ESP vernici širom sveta imaju različite ideje o tome kako se ove sposobnosti manifestuju. Neki lјudi veruju da svi poseduju ove sposobnosti, a mi nehotice stalno doživlјavamo trenutke ESP-a. Drugi kažu da samo šačica vidovnjaka, šamana ili medijuma ima posebnu moć i da toj moći mogu pristupiti samo kada se stave u posebno mentalno stanje. Većina vernika misli da svako ima potencijal za ESP, ali da su neki lјudi više usklađeni sa svojim paranormalnim sposobnostima od drugih.

Vernici se takođe ne slažu oko toga kako ESP zapravo funkcioniše. Jedna teorija kaže da je, kao i naša obična čula, ESP energija koja se kreće od jedne tačke do druge tačke. Tipično, zagovornici ove teorije kažu da ESP energija poprima oblik elektromagnetnih talasa – baš kao i energija svetlosti, radija i rendgenskih zraka – koje nismo mogli da otkrijemo naučno.

Ova teorija je bila prilično popularna početkom 20. veka, ali danas nije naklonjena zbog nekoliko inherentnih problema. Kao prvo, objašnjenje se odnosi samo na telepatiju, a ne na vidovitost ili predviđanje. Verovatno, ako informacija putuje kao elektromagnetna energija, neko mora da je pošalјe — ona mora da putuje od uma do uma. Ne objašnjava kako bi se informacije kretale kroz vreme ili od objekta do uma.

Drugo, teorija se ne poklapa sa onim što znamo o sebi i univerzumu. U većini prijavlјenih slučajeva telepatije, ESP funkcioniše potpuno nezavisno od udalјenosti. To jest, snaga “signala” je ista bez obzira da li su um koji prenosi i um koji prima u istoj prostoriji ili na suprotnim stranama zemlјe. Nijedan drugi oblik energije se ne ponaša na ovaj način, ističu skeptici, tako da nema smisla da bi se to ponašali ni „psi talasi”. Štaviše, čini se čudnim da nismo pronašli nijedan neobjašnjiv organ čula u telu koji bi mogao da pokupi ovu energiju, niti bilo kakav dokaz o samim energetskim talasima.

U svetlu ovih problema, preovlađujuća teorija među vernicima danas je da je ESP rezultat nečega izvan poznatog fizičkog sveta. Na primer, mnogi lјudi na to gledaju kao na „prelivanje“ iz druge stvarnosti. Prema ovoj teoriji, pored fizičkog univerzuma kojeg smo svesno svesni, svi mi postojimo u drugoj dimenziji koja ima potpuno različite vladajuće zakone. Vreme i prostor funkcionišu veoma različito u drugoj stvarnosti, omogućavajući nam da znamo o tuđim mislima, udalјenim događajima ili stvarima koje se još nisu dogodile u fizičkoj realnosti. Normalno, naša svest o ovoj ravni postojanja je potpuno nesvesna, ali s vremena na vreme, svesni um pokupi ovu informaciju.

Nepotrebno je reći da je i ova teorija potpuno izvan našeg naučnog shvatanja sveta. Ali, prema zagovornicima teorije, to ne bi trebalo da se uklapa u tu koncepciju. Kao koncepti Boga ili zagrobnog života, hipotetička stvarnost se ne bi oslanjala na fizičke zakone univerzuma. To bi zavisilo od postojanja neke vrste duše .

Slučaj za ESP

Većina vernika dolazi po svojim ubeđenjima ili na osnovu ličnog iskustva ili anegdotskih dokaza. Ako imate san koji se na kraju ostvari, sa zapanjujuće sličnim detalјima, mogli biste to shvatiti kao dokaz da ste vidoviti. A ako čujete dovolјno neverovatnih ESP priča iz pouzdanih izvora, možda ćete imati sve teže i teže da odbacite ovaj fenomen.

Neosporno je da je svet pun oba ova oblika dokaza. Većina nas se s vremena na vreme susreće sa izuzetnim slučajnostima, a postoji mnogo dobro dokumentovanih slučajeva prividnog predviđanja i vidovitosti. Na primer, 1898. Morgan Robertson je objavio „Uzaludnost“, roman o ogromnom luksuznom brodu zvanom Titan. Priča mu je navodno pala u neku vrstu transa. U romanu, brod kasno jedne aprilske noći prolazi kroz gustu maglu, sruši se u santu leda i tone, ubivši stotine lјudi. Četrnaest godina kasnije, Titanik, po veličini i strukturi sličan izmišlјenom brodu, uradio je upravo to, u isto doba godine, pod istim uslovima. I za izmišlјeni i za pravi brod, žrtve su bile velike jer na njemu nije bilo ni približno dovolјno čamaca za spasavanje.

Postoji na desetine drugih poznatih priča, većina ne tako dobro dokumentovanih, sa detalјima glavnih i manjih primera očiglednog ESP-a širom sveta. Ali koliko god ove priče bile ubedlјive za vernike, naučnicima su od ograničene koristi jer se dešavaju u nekontrolisanom okruženju. Da bi nešto efikasno demonstrirali čvrstim dokazima, naučnici moraju da sprovedu strukturirane laboratorijske eksperimente sa strogo kontrolisanim uslovima.

Od 1930-ih, parapsiholozi širom sveta rade upravo to. JB Rajn, često nazivan ocem parapsihologije, stajao je iza jednog od najranijih i najpoznatijih pokušaja, eksperimenata sa Zener kartama . Originalne Zener karte (nazvane po njihovom dizajneru, Karlu Zeneru) bile su špil od 25 običnih belih karata, od kojih je svaka odštampana sa jednim od pet jednostavnih, različitih uzoraka. Svaki špil je sadržao pet karata svakog uzorka, tako da je svako imao šansu jedan prema pet da tačno pogodi obrazac na bilo kojoj kartici.

Eksperiment je bio jednostavan: Rajn bi zamolio svog subjekta da pogodi koji je obrazac na svakoj kartici i zabeležio rezultat. U proseku, nasumično nagađanje bi donelo pet „pogodaka“ (tačnih pogađanja) po špilu od 25. Rajn je zaklјučio da dosledna preciznost iznad tog nivoa, bez bilo kakvog varanja, ukazuje na sposobnost ESP-a.

Naučna zajednica je svakako bila iznenađena, i uglavnom nepoverlјiva, kada je Rajn u svojoj raspravi „Ekstra-čulna percepcija” tvrdio da su neki od njegovih subjekata dosledno tačno pogađali iznad nivoa slučajnosti. Mnogi su osporavali Rajnove metode i njegov kredibilitet, ali generalno se smatralo legitimnim, iskrenim naučnikom.

Tokom godina od Rajnovog pionirskog rada, stotine parapsihologa su sprovele slične eksperimente, ponekad sa istim pozitivnim rezultatima. Većina ovih istraživača se udalјila od rigidnih obrazaca Zener kartica ka otvorenijim slikama, kao što su slike ili fotografije. U tipičnom eksperimentu, „pošilјalac“ će se koncentrisati na određenu sliku (metu) i pokušati da je telepatski prenese izolovanom subjektu. Subjekt „primalac“ opisuje ono što vidi u svom umu, a istraživački tim beleži njegove utiske. Na kraju sesije, primalac pokušava da izabere tačnu metu iz kolekcije slika kreiranih od njegovih utisaka tokom sesije.

U ganzfeldu (na nemačkom za „celo polјe“) cilјnim eksperimentima, razvijenim 1970-ih, prijemnik je lišen senzornih informacija kako bi se lakše fokusirao na ESP poruke. Subjekt leži u prostoriji ispunjenoj prigušenim crvenim svetlom, sluša beli šum , sa pokrivenim očima (prepolovlјenim ping-pong lopticama u konvencionalnom eksperimentu). Većinu vremena, prijemnici u ovim eksperimentima su daleko u svojim nagađanjima, ali neki subjekti opisuju cilјne slike sa zapanjujućim detalјima. Postoji nekoliko primera impresivnih hitova u PSI Ekplorer-u: Ganzfeld eksperiment. U sličnim eksperimentima, osmišlјenim da testiraju samo vidovitost, a ne telepatiju, ne postoji pošilјalac, već samo primalac.

U drugom popularnom eksperimentu, subjekti pokušavaju da utiču na mašinu, kao što je generator slučajnih brojeva , svojim umom. Tokom stotina testiranja, istraživači su otkrili da subjekti zaista imaju neki uticaj na ponašanje mašine, iako je veoma mali. Za više informacija pogledajte veb lokaciju odelјenja za istraživanje inženjerskih anomalija Prinstona.

Zastupnička molitva

Mnogi lјudi kategorišu oblike verske molitve sa ESP i drugim psi fenomenima. Pojam zastupničke molitve smatra da fokusiranje mentalne energije u obliku molitve zapravo može uticati na stvarnost, bilo kroz božansku silu, ili na osnovu same energije.

Kako se ispostavilo, postoje neki naučni podaci koji podržavaju ovo uverenje. U brojnim dvostruko slepim eksperimentima , naučnici su pratili kontrolnu grupu pacijenata za koje se ne moli i eksperimentalnu grupu pacijenata za koje se moli. Rezultati su različiti, ali neke studije ukazuju na korelaciju između molitve i oporavka. Za više informacija, pogledajte Molitva pre smrti i Proučavanje ne daje dokaze o medicinskoj efikasnosti molitve na dalјinu za dva različita pogleda.

Slučaj protiv ESP-a

Parapsihologija je stekla veliki kredibilitet u poslednjih 100 godina, ali još uvek postoji jak kontingent skeptika koji vide ESP studije kao pogrešne u najbolјem slučaju i potpuno bezvredne pseudonauke u najgorem.

Za veliki broj ovih skeptika, primarni argument protiv ESP-a je, jednostavno, da nema nikakvog smisla. Kao što smo ranije videli, postojanje ESP fenomena je u osnovi u suprotnosti sa poznatim „pravilima“ univerzuma, što je potkreplјeno bezbrojnim naučnim eksperimentima. Koliko god želeli da verujemo u to, kažu ovi skeptici, ESP je previše neobičan da bi ga prihvatio bez isto tako izvanrednih dokaza.

A široko rasprostranjeni anegdotski dokazi o ESP-u, kažu, svakako nisu izuzetni – ne kada se uzme u obzir šira slika. Prosečnom čoveku, ostvarenje sna ili osećanja, u preciznim detalјima, izgleda previše neverovatno da bi bilo jednostavno slučajnost. Ali ako to pogledate sa stanovišta statističara, mnogo je manje neverovatno. Na Zemlјi ima više od 6 milijardi lјudi, neprestano razmišlјajući i svaki dan doživlјavajući na desetine značajnih događaja. Statistički, u bilo kom određenom danu, neke stvari koje neki lјudi zamišlјaju će se usko podudarati sa nekim stvarima koje ti lјudi dožive. Za sve vaše vreme na Zemlјi, ovo će vam se nesumnjivo dešavati s vremena na vreme. Dodajte tome želјu za zagrobnim životom, kažu skeptici, i nije ni čudo što se tako veliki deo stanovništva zavarava da veruje u psi fenomen.

Šanse za pogodak su još veće kada uzmete u obzir sposobnost lјudi da daju razumna, obrazovana nagađanja. Na primer, očigledno predviđanje Morgana Robertsona o katastrofi Titanika izgleda manje neverovatno kada saznate da je on bio bivši pomorac koji je znao mnogo o modernoj brodskoj tehnologiji. Nјegova knjiga tačno je pogodila detalјe stvarnog broda i nesreće, kažu skeptici, jer je dobro razumeo kako će takav brod biti izgrađen, kako bi mogao da upadne u nevolјe i šta će se desiti u tom scenariju.

Slično tome, neki lјudi mogu izgledati kao da imaju psihičke moći kada zaista imaju pojačanu intuiciju. Vaših pet čula neprestano prikuplјaju informacije, a vaš mozak neprestano obrađuje ove informacije na nesvesnom nivou. Neki lјudi su posebno vešti u analizi naizgled irelevantnih informacija i sastavlјanju delova da bi se napravila veoma tačna nagađanja. Na primer, možda neobjašnjivo znate kada vas neko laže jer nesvesno prepoznajete suptilne varijacije u izrazu lica ili tonu glasa.

Mnogi ESP vernici suprotstavlјaju se ovim argumentima tvrdnjom da prave psihičke vizije nisu svakodnevne misli, već retka otkrića koja se lako razlikuju od normalnog razmišlјanja osobe. Ako uzmete u obzir samo ove posebne vizije, tvrde oni, objašnjenje slučajnosti ne stoji. Obrazovana teorija nagađanja može objasniti mnoga prividna otkrića, kažu, ali ne sva.

U svakom slučaju, jasno je da lјudska priroda zaista navodi lјude da se fokusiraju na nekoliko slučajeva izuzetne slučajnosti kao dokaz nečeg natprirodnog, dok potpuno ignorišu hilјade snova i vizija koje se ne poklapaju sa stvarnošću na bilo koji izuzetan način. Van konteksta, pojedinačni hitovi su veoma impresivni, posebno ako počnete da se sećate pogrešno svojih misli tako da one još više odgovaraju stvarnosti. Bez obzira da li ovo objašnjava sve navodne ESP fenomene, najverovatnije je razlog za veliki deo toga.

ESP istraživanja

Nije previše teško objasniti anegdotske dokaze o ESP-u, ali naučni podaci su malo zeznutiji. Uobičajeno skeptično gledište je da pozitivni laboratorijski rezultati parapsihologa potiču od problema sa eksperimentom ili obične stare loše nauke. Ako je matematički model istraživača pogrešan, na primer, jednostavno slučajno pogađanje može izgledati kao nešto izuzetno. Ili bi istraživači mogli slučajno uticati na subjekta da odabere pravu metu. Ovo bi se sigurno moglo dogoditi ako eksperiment nije strogo kontrolisan. U ranim Rajnovim eksperimentima, na primer, znao je tačnu kartu i obično je pravio okokontakt sa pogađačem. Subjekt je mogao tačno da pogodi tako što je nesvesno hvatao Rajnin govor tela – ono što je izgledalo kao ESP mogla je biti obična intuicija. Rajn je kasnije pobolјšao svoje metode, a tačnost njegovog subjekta je donekle opala.

Najveći problem sa mnogim ESP istraživanjima je to što nije ponovlјivo . To jest, jedan naučnik može dobiti rezultate koje drugi naučnik ne može da dobije repliciranjem eksperimenta sa različitim subjektima. Parapsiholozi bi mogli istaći da neki lјudi nisu toliko psihički usklađeni kao drugi, pa će različiti subjekti dati različite rezultate, ali stigma i dalјe ostaje. Reproducibilni rezultati su od suštinskog značaja za konvencionalnu naučnu metodu , tako da mnogi naučnici odbacuju sve neponovlјive podatke bez obzira na to koliko je izvor verodostojan.

U nekim slučajevima, skeptici optužuju da su ESP dokazi proizvod potpune prevare. Svakako je bilo eksperimenata u kojima su parapsiholozi manipulisali podacima kako bi podržali sopstvene teorije (to se dešavalo u većini, ako ne i u svim naučnim disciplinama), pa čak i nedužnom naučniku može biti teško da opovrgne ove tvrdnje. Optuživanje uglednog naučnika za prevaru je, međutim, prilično ozbilјan posao, pa većina skeptika okleva da preduzme taj korak.

Skeptici će mnogo češće ukazivati na prevaru u nenaučnim ESP demonstracijama, kao što su scenske psihičke emisije. Većina parapsihologa je takođe oprezna prema ESP demonstracijama za zabavu, jednostavno zato što je previše lako stvoriti iluziju psihičkih moći.

Najrasprostranjeniji metod prevare je hladno čitanje , u kome scenski vidovnjak brzo izbacuje opšte, široke sugestije članu publike dok nešto ne „pogodi“. Na primer, vidovnjak bi mogao da kaže: „Vidim čoveka koji ti je veoma blizak – ime počinje sa J – Džejson, Džon, Džim? – Ujaka, ili dedu, ili starijeg prijatelјa?“ Objektivno, možete videti da je ovo toliko široko da se na neki način može primeniti na skoro sve. Ali u ovom trenutku, subjekti se obično koncentrišu na bilo koja tačna nagađanja i ignorišu sve što propušta. To je prastari trik da nikad ne grešiš i da povremeno budeš u pravu.

ESP debata

Većina parapsihologa priznaje da je skeptično gledište u velikoj meri korisno za razumevanje ESP fenomena u javnosti. Skeptici visokog profila, kao što je bivši mađioničar Džejms Rendi, pomažu da se rasprava o ESP-u udalјi od emocionalnih odgovora ka logičkoj analizi tako što razotkrivaju lažne vidovnjake i daju druga razumna objašnjenja za očigledne paranormalne pojave. Objašnjavajući statistiku slučajnosti i trikove magične trgovine, ovi skeptici podstiču javnost na kritičko razmišlјanje o svojim verovanjima i pretpostavkama.

Ali skeptici kao što je Rendi takođe mogu odvratiti od diskusije o ESP-u. Rendi je nadaleko poznat po svojoj ponudi od milion dolara svakome ko može da dokaže postojanje paranormalnih pojava u nadgledanoj demonstraciji. Do sada niko nije uspeo da preuzme nagradu, što Rendi sugeriše da je dokaz da ništa od toga ne postoji. Nekoliko istaknutih vidovnjaka prihvatilo je izazov i potom odustalo, što ih svakako baca u loše svetlo.

Mnogim parapsiholozima i vernicima ESP-a, Rendijev izazov je samo teatralnost, kao što pokazuje psihička scena koju izlaže. Generalno, legitimni naučnici nisu u poslu da traže novčanu nagradu u javno objavlјenim demonstracijama, niti su nužno da dokažu postojanje ESP-a. Primarna misija nauke je da istražuje istinu – uopšteno govoreći, naučnici ne žele da ispovedaju svoja uverenja, već samo svoja otkrića. Dovodeći legitimne istraživače u grupu zabavlјača, skeptici mogu zbuniti ovo pitanje.

Vernici ESP-a uglavnom nalaze grešku u implikaciji da pružanje logičnog objašnjenja za očigledne psihičke fenomene i razotkrivanje lažnih vidovnjaka opovrgava postojanje ESP-a. Apsolutna je izvesnost da su mnoge demonstracije psihičke moći lažne; takođe je izvesno da će eksperimenti biti nesavršeni i da se podaci mogu pokazati beskorisnim. Ali ovo nema uticaja na validnost same teorije.

Kada je sve rečeno, jednostavno ne znamo da li ESP postoji. S obzirom na ono što razumemo o načinu na koji fizika funkcioniše u univerzumu, ESP nema nikakvog smisla, ali ovo nije valјan razlog da se to isklјuči. U istoriji čovečanstva, mislioci su mnogo puta prevrednovali svoj model univerzuma kao odgovor na nove dokaze. Naučni proces se nikada ne odnosi na odlučivanje šta ne može biti; uvek se radi o otkrivanju šta može.

Autor: Tom Haris